U IME NARODA

Vrhovni sud u veću sastavljenom od sudija Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici po tužbi tužilaca AA vlasnika STR ... iz ..., Privrednog društva PUTKR BB ..., Privrednog društva VV doo ... Republika ... čiji su punomoćnici Gordana Radošević i Vladimir Žarković, advokati u ..., GG PR Stečajni upravnik Zrenjanin kao pravnog sledbenika GG vlasnika SGR ..., čiji je punomoćnik Zoran Ristić, advokat u ..., DD vlasnika SR ... iz ..., čiji su punomoćnici Gordana Radošević i Vladimir Žarković, advokati u ..., i Hemolux DOO Zrenjanin, čiji je punomoćnik Zoran Ristić advokat u ..., protiv tuženih Davidović&Company DOO Bogatić čiji je punomoćnik Nemanja Dražić, advokat u ... i Savo Radak, advokat u ..., i Indistruja mesa BEK doo Beograd – u stečaju, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog Davidović&Company DOO Bogatić izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2135/23 od 23.05.2024. godine, u sednici veća održanoj 26.03.2026. godine doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE revizija tuženog Davidović&Company DOO Bogatić, kao neosnovana, u delu kojim se pobija presuda Privrednog apelacionog suda Pž 2135/23 od 23.05.2024. godine kojom je potvrđena presuda Privrednog suda u Beogradu P 2805/22 od 16.01.2023. godine u delu kojim je utvrđeno da je ništava Založna izjava tuženog Industrija mesa BEK doo Beograd u stečaju Ov 1 br .../... od 24.06.2011. godine Osnovog suda u Zrenjaninu, upisana dana 12.07.2011. godine u LN br. ... KO ..., na nepokretnostima na k.p. .../... .

USVAJA SE revizija tuženog, UKIDAJU SE presuda Privrednog suda u Beogradu P 2805/22 od 16.01.2023. godine u delu kojim je utvrđeno da je ništav Aneks založne izjave izvršne vansudske hipoteke od 26.07.2012. godine tuženog Industrija mesa BEK doo Beograd u stečaju, upisana u list nepokretnosti br. ... KO ... na nepokretnostima na k.p. .../... u korist tuženog Davidović&Company DOO Bogatić i u delu odluke o troškovima postupka, i presuda Privrednog apelacionog suda Pž 2135/23 od 23.05.2024. godine u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda u navedenom delu, i u tom delu se predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Prvostepenom presudom Privrednog suda u Beogradu P 2805/22 od 16.01.2023. godine je u stavu I usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno je da je ništava založna izjava tuženog Industrija mesa BEK DOO Beograd u stečaju OVI .../... od 24.06.2011. godine, Osnovnog suda u Zrenjaninu, radi obezbeđenja novčanog potraživanja iz Ugovora o poslovno tehničkoj saradnji broj 02/11 od 24.06.2011. godine na iznos od maksimalno obezbeđenih 620.000 EUR, pod svim uslovima predviđenim citiranim ugovorom te predmetnom založnom izjavom, u korist založnog-hipotekarnog poverioca tuženog Davidović&Company DOO Bogatić, koja je u LN broj ... KO ..., na nepokretnostima na KP .../... upisana dana 12.07.2011. godine, kao i Aneks založne izjave tuženog Industrija mesa BEK DOO Beograd, u stečaju, izvršne vansudske hipoteke od 26.07.2012. godine, upisane u LN broj ... KO ..., na nepokretnostima na KP .../..., u korist tuženog Davidović&Company DOO Bogatić; u II stavu izreke obavezani su tuženi da tužiocima prvog, drugog i trećeg reda, na ime naknade troškova parničnog postupka solidarno isplate iznos od 1.845.522 dinara i u III stavu izreke obavezani su tuženi da tužiocima četvrtog i šestog reda na ime naknade troškova parničnog postupka solidarno isplate iznos od 557.636,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate.

Privredni apelacioni sud je doneo presudu PŽ 2135/23, dana 23.05.2024. godine, kojom je odbio žalbu prvotuženog Davidović&Company DOO Bogatić kao neosnovanu, i potvrdio presudu Privrednog suda u Beogradu P 2805/22 od 16.01.2023. godine, te odbio zahtev prvotuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi Davidović&Company DOO Bogatić je izjavio dozvoljenu i blagovremenu reviziju kojom pobija presudu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom, i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku i zaključio da je revizija delimično osnovana, u delu kojim se pobija pravnosnažna presuda o tužbenom zahtevu za utvrđenje ništavosti Aneksa založne izjave tuženog Industrija mesa BEK DOO Beograd u stečaju, izvršne vansudske hipoteke od 26.07.2012. godine upisane u list nepokretnosti broj ... KO ..., na nepokretnostima na KP .../... u korist tuženog Davidović&Company DOO Bogatić, dok u preostalom delu pravnosnažne odluke o tužbenom zahtevu revizija nije osnovana.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom od strane prvostepenog suda, na osnovu koga je doneta pobijana presuda, tuženi su zaključili Ugovor o poslovno tehničkoj saradnji dana 24.06.2011. godine kojim su uredili međusobne odnose povodom isporuke svinja od stane prvotuženog drugotuženom, u količini od po 200-300 komada nedeljno, prema kome je drugotuženi imao obavezu da u roku od 45 dana od dana isporuke plati po fakturi za isporučenu robu, i još 20% od iznosa po fakturi. Ugovorom je predviđeno da drugotuženi, u cilju obezbeđenja isplate duga iz poslovno tehničke saradnje, uspostavi hipoteku na delu svoje nepokretne imovine postojeće na katastarskoj parceli broj .../... u KO ..., do maksimalno obezbeđenog iznosa od 620.000 EUR, po izvršnoj založnoj izjavi koju će potpisati ovlašćeno lice po zakonu i Planu reorganizacije drugotuženog, u korist prvotuženog. Drugotuženi je 24.06.2011. godine dao založnu izjavu, overenu pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu pod OV .../..., kojom se neopozivo i bezuslovno saglasio da se upiše izvršna vansudska hipoteka u korist prvotuženog, radi obezbeđenja njegovog budućeg potraživanja iz Ugovora o poslovno tehničkoj saradnji od 24.06.2011. godine, na iznos od maksimalno obezbeđenih 620.000 EUR, na nepokretnostima drugotuženog. Dalje, drugotuženi je na osnovu četiri ugovora od 04.07.2011. godine preuzeo dug koji su sa njim povezana društva imala prema prvotuženom, iz odnosa povodom isporuke svinja, u iznosima od 604.600,00 EUR, 36.600,00 EUR, 53.300,00 EUR i 16.700 EUR, u dinarskoj protivvrednosti. Zatim su tuženi 26.07.2012. godine zaključili Aneks Ugovora o preuzimanju duga od 04.07.2011. godine i Ugovora o poslovno tehničkoj saradnji od 24.06.2011. godine, kojim su konstatovali da je po osnovu jednog od ugovora o preuzimanju duga, br. 01-A/11, drugotuženi izmirio deo svog duga u iznosu od 100.000 EUR, prodajom u svojinu i državinu svojih nepokretnosti, tako da je dug umanjen za navedeni iznos, kao i da saradnja po Ugovoru o poslovno tehničkoj saradnji nije ostvarivana usled objektivnih teškoća kod drugotuženog. Aneksom se drugotuženi obavezao da u cilju obezbeđenja uredne isplate preuzetog duga i eventualno budućeg duga iz poslovno tehničke saradnje uspostavi posebno obezbeđenje plaćanja, tako da uspostavi aneks hipoteke na delu svoje nepokretnosti, na katastarskoj parceli broj .../... u KO... (23 zgrade konkretno opredeljene u Aneksu) do maksimalno obezbeđenog iznosa od 620.000 EUR, po aneksu založne izjave koju će potpisati lice ovlašćeno po zakonu i Planu reorganizacije drugotuženog. Tim Aneksom ugovorne strane su precizirale i to da se predviđeno uvećanje obaveze drugotuženog za iznos od 20% od iznosa po fakturama odnosi na isplatu po ugovorima o preuzimanju duga od 04.07.2011. godine, što služi kao obračunski osnov za umanjenje preuzetog duga. Konstatovali su i da je drugotuženi dužan prvotuženom iznos od 625.500,00 EUR, odnosno 73.832.190,26 RSD, prema izvodu otvorenih stavki od 24.07.2012. godine. Drugotuženi je dao založnu izjavu 26.07.2012. godine, overenu kod Osnovnog suda u Zrenjaninu pod Ov .../..., kojom se saglasio da se upiše izvršna vansudska hipoteka u korist prvotuženog na nepokretnostima drugotuženog, ukupno 23 zgrade postojeće na katastarskoj parceli .../... u KO ..., radi obezbeđenja potraživanja prvotuženog po ugovorima o preuzimanju duga od 04.07.2011. godine, sa Aneksom ugovora od 26.07.2012. godine, na iznos od maksimalno obezbeđenih 620.000 EUR, kao dodatni osnov obavezivanja, pored osnova vezanog za Ugovor o poslovno tehničkoj saradnji broj 02/11 od 24.06.2011. godine, koji je ustanovljen po izvršnoj založnoj izjavi OV1 broj .../... od 24.06.2011. godine. Dalje, utvrđeno je da nije došlo do realizacije Ugovora o poslovno tehničkoj saradnji broj 02/11 od 24.06.2011. godine, odnosno nije izvršena nijedna isporuka od strane prvotuženog drugotuženom, zbog čega po tom osnovu ne postoji dug drugotuženog prema prvotuženom. Nije utvrđeno da je na osnovu Aneksa založne izjave od 26.07.2012. godine, upisana izvršna vansudska hipoteka u korist prvotuženog na nepokretnostima drugotuženog, ukupno 23 zgrade postojeće na katastarskoj parceli .../... u KO ..., kao što je navedeno u usvojenom tužbenom zahtevu. Prema sadržini prvostepene presude, utvrđeno je da nije rešeno o predlogu za uknjižbu založnog prava po osnovu tog Aneksa založne izjave. Nije utvrđeno na koje nepokretnosti se odnosi založna izjava od 24.06.2011. godine. Nad drugotuženim je otvoren posutpak stečaja 31.08.2016. godine.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je Ugovor o poslovno tehničkoj saradnji od 24.06.2011. godine prividan, odnosno da su stranke stvorile privid o postojanju tog pravnog posla. Ovo zaključuju s obzirom da taj posao nikada nije realizovan, odnosno da po tom ugovoru prvotuženi nije isporučivao svinje drugotuženom, kako je ugovoreno, niti je drugotuženi primio ijednu fakturu od prvotuženog. Zaključuju da je volja ugovornih strana zapravo bila da prvotuženi obezbedi i naplati putem uspostavljanja hipoteke svoje potraživanje koje je imao prema povezanim društvima sa drugotuženim, i to u vreme kada je drugotuženi bio u postupku sprovođenja usvojenog plana reorganizacije i kada nije mogao, bez uslova plana, dodatno opterećivati svoju imovinu za obaveze drugih lica. Da je reč o prividnom ugovoru zaključuju i po tome što su ugovori o preuzimanju duga zaključeni nakon davanja založne izjave, što znači da se drugotuženi založnom izjavom obavezao da obezbedi potraživanje prvotuženog u iznosu od 620.000 EUR, koje u tom trenutku nije imao. Kako Ugovor o poslovno tehničkoj saradnji broj 02/11 od 24.06.2011. godine ne proizvodi pravno dejstvo po odredbi člana 66. Zakona o obligacionim odnosima, ni založna izjava data po tom ugovoru ne proizvodi pravno dejstvo, kao ni Aneks založne izjave od 26.07.2012. godine, kojim su, prema zaključku drugostepenog suda, ugovorne strane pokušale da izvrše izmenu upisanog založnog prava na način da prvotuženi obezbedi naknadno stečeno potraživanje prema drugotuženom iz zaključenih ugovora o preuzimanju duga.

Revizijom prvotuženog se pobija pravnosnažna presuda u delu u kome je utvrđeno da je ništava Založna izjava Ov 1 .../... od 24.06.2011. godine, upisana dana 12.07.2011. godine, kao i Aneks založne izjave izvršne vansudske hipoteke od 26.07.2012. godine, upisana u korist prvotuženog.

U delu kojim se pobija utvrđenje da je ništava založna izjava Ov 1 .../... od 24.06.2011. godine revizija nije osnovana. U tom delu pravnosnažna presuda je doneta bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku. Nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka u smislu člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, učinjenih pred drugostepenim sudom, na način kako se to u reviziji ukazuje.

Navodi revizije kojima se osporava pravilnost utvrđenja o pravoj volji tuženih, kao ugovornih strana, prilikom zaključenja Ugovora o poslovno tehničkoj saradnji broj 02/11, nisu revizijski razlozi koji bi u ovoj parnici bili dozvoljeni po odredbi člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Radi se o utvrđenom činjeničnom stanju, odnosno činjeničnom zaključku sudova na osnovu ocene izvedenih dokaza, koji se revizijom ne mogu pobijati. Štaviše, i sam revident u reviziji ističe da je svaka isporuka sirovina prvotuženog prema povezanim licima drugotuženog učinjena u ime i za račun drugotuženog, čime nastoji da ospori zaključak drugostepenog suda da je založna izjava OV-1, broj .../..., od 24.06.2011. godine, data sa stvarnim ciljem obezbeđenja potraživanja prvotuženog prema povezanim licima drugotuženog. I ovaj navod revizije zapravo ukazuje na pravilnost zaključka nižestepenih sudova da Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji od 24.06.2011. godine nije zaključen sa namerom uspostavljanja poslovno-tehničke saradnje kako je u njemu navedeno, već radi naplate potraživanja prvotuženog prema trećim licima iz imovine drugotuženog.

Prema odredbama Zakona o hipoteci („Službeni glasnik RS“ br.115/2005), iz člana 2, hipoteka je založno pravo na nepokretnosti koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti, zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom iz vrednosti nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca, bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi. Prema ovoj odredbi, hipoteka podrazumeva naplatu potraživanja, odnosno da potraživanje postoji ili nastane dok hipoteka važi. Međutim, u konkretno utvrđenim okolnostima, potraživanje prvotuženog prema drugotuženom po Ugovoru o poslovno-tehničkoj saradnji nije nastalo. Nikakva obaveza drugotuženog prema prvotuženom nije nastala po osnovu isporuke sirovina, svinja, od strane prvotuženog drugotuženom po tom ugovoru, niti je kod zaključenja Ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji takva volja ugovornih strana postojala. Stoga nije ispunjen osnovni uslov da hipoteka po založnoj izjavi pod brojem 2011. godine nastane i da proizvodi pravno dejstvo. Potraživanje radi čijeg obezbeđenja je data založna izjava i konstituisana hipoteka nije zasnovano ni kao buduće, jer je utvrđeno da stranke nisu imale volju da urede ugovorom o poslovno- tehničkoj saradnji međusobne odnose povodom isporuka sa strane prvotuženog drugotuženom, odnosno da je u tom smislu ugovor bio prividan.

Prema odredbi člana 15. Zakona o hipoteci, založna izjava o jednostranoj hipoteci je, u smislu tog zakona, izvršna isprava pod uslovom da sadrži odredbe iz stava 3. tog člana, odnosno izjavu kojom vlasnik nepokretnosti neopozivo ovlašćuje poverioca da, ako dug ne bude plaćen o dospelosti, naplati potraživanje iz cene dobijene prodajom. Prema ovoj odredbi, samo založna izjava koja je data radi obezbeđenja stvarnog potraživanja, makar i budućeg, može proizvoditi pravno dejstvo založne izjave kao izvršne isprave. U konkretnom slučaju, kako nema potraživanja koje bi se obezbedilo založnom izjavom, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je založna izjava od 24.06.2011. godine, overena od Osnovnog suda u Zrenjaninu pod OV-1 br. .../..., ništava. Iz tih razloga je odbijena revizija tuženog u odnosu na navedeni deo pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, po odredbi člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Međutim, osnovano se u reviziji osporava pravilnost razloga za utvrđenje ništavosti Aneksa izvršne založne izjave od 26.07.2012. godine.

U tom delu revident osnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1, u vezi člana 396. stav 1. Zakona o parničnom postupku, učinjenu u postupku pred drugostepenim sudom, time što je drugostepeni sud propustio da oceni bitne žalbene navode. Radi se o stavu prvostepenog suda da Aneks predstavlja samo izmenu postojećeg založnog prava i stoga deli pravnu sudbinu osnovne založne izjave. Revident ukazuje da je Aneksom data izvršna založna izjava od 26.07.2012. godine obezbedila potraživanje prvotuženog prema drugotuženom i po drugom osnovu, iz četiri ugovora o preuzimanju duga. Potraživanje po ta četiri ugovora nije osporeno od strane tužilaca. Nisu osporeni ni ugovori o preuzimanju duga. Ukoliko je predmetni Aneks založne izjave dat radi obezbeđenja potraživanja po više osnova, Aneks će biti pravno valjan ukoliko se utvrdi da postoji potraživanje makar po jednom od tih osnova. Po tim žalbenim navodima se drugostepeni sud nije izjasnio, već je naveo da ništavost Ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji povlači ništavost i Založne izjave od 24.06.2011. godine i Aneksa založne izjave od 26.07.2012. godine.

Osnovano se u reviziji ukazuje da nisu raspravljeni i nisu izneti razlozi koji bi uslovljavali eventualnu ništavost Aneksa založne izjave broj OV .../... od 26.07.2012. godine, zbog preuranjenog stava da je Aneks takva izmena Založne izjave od 24.06.2011. godine koji ga čini sastavnim delom Založne izjave. Revizijom se ukazuje i da predmet založne izjave od 12.07.2011. godine nije identičan sa predmetom Aneksa založne izjave od 26.07.2012. godine, odnosno istovetnost predmeta zaloge ne proizilazi iz utvrđenog činjeničnog stanja. Drugostepeni sud se nije bavio valjanošću i postojanjem potraživanja prvotuženog prema drugotuženom po osnovu ugovora o preuzimanju duga, a predmet obezbeđenja Aneksom založne izjave od 26.07.2012. godine je upravo obezbeđenje tih potraživanja, pored potraživanja po Ugovoru o poslovno tehničkoj saradnji. O ovome je izostalo i utvrđenje činjeničnog stanja od strane prvostepenog suda. Na ovo revident opravdano ukazuje. Aneks ugovora o preuzimanju duga i Aneks založne izjave datiraju od 26.07.2012. godine. Prema utvrđenom činjeničnom stanju sadržanom u prvostepenoj presudi nad drugotuženim je bio u toku postupak stečaja pred Privrednim sudom u Nišu, pod ST 673/2011, koji je obustavljen 09.12.2011. godine, da bi potom ponovo bio otvoren 31.08.2016.godine. Postojanje aktivne legitimacije svih tužilaca treba ceniti i prema tim okolnostima, a posebno s obzirom na to da su tužioci zasnovali svoju aktivnu legitimaciju na okolnosti da su izvršni poverioci prema drugotuženom u postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Zrenjaninu pod IV 1347/11, u kome je prvotuženi tražio da mu se prizna pravo prioritetne naplate potraživanja. Tok izvršnog postupka nakon obustave postupka stečaja nad drugotuženim nije raspravljan, pa ni aktivna legitimacija tužilaca, s obzirom na okolnost da u ovom parničnom postupku zahtevaju utvrđenje ništavosti aneksa založne izjave od 26.07.2012. godine. Postojanje aktivne legitimacije na strani svakog od označenih tužilaca od značaja je i za opravdanost troškova u ovoj parnici koji bi pali na teret tuženih.

To su razlozi zbog kojih je usvojena revizija i ukinute drugostepena i prvostepena presuda u delu koji se tiče tužbenog zahteva za utvrđenje ništavosti Aneksa založne izjave od 26.07.2012. godine, po odredbi člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku, kako bi se raspravila sva pitanja od značaja za valjanost, odnosno ništavost te založne izjave na koje je ukazano. U ponovljenom postupku odlučiće se i o troškovima celog postupka, po odredbi člana 165. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković