Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Gordane Komnenić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca JKP ''Naissus'' Niš, čiji je punomoćnik Danijela Vukićević, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladislav Radosavljević, advokat iz ..., radi duga po tužbi i naknadi štete po protivtužbi, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 6191/22 od 15.04.2025. godine, u sednici održanoj 10.06.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 6191/22 od 15.04.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 6191/22 od 15.04.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 3972/2021 od 29.07.2022. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznose bliže navedene u ovom stavu. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen protivtužbeni zahtev, pa je obavezan protivtuženi da protivtužiocu na ime naknade štete zbog neosnovano naplaćenog većeg iznosa na ime utroška vode za period od 01.01.2008. godine do 10.03.2014. godine, isplati iznos od 100.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.08.2017. godine, pa do konačne isplate, dok je zahtev za naknadu štete za period od 31.08.2007. godine od 01.01.2008. godine, odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka plati iznos od 39.972,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezan je protivtuženi JKP ''Naissus'' Niš da protivtužiocu AA iz ... na ime naknade troškova parničnog postupka plati iznos od 101.300,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Nišu Gž 6191/22 od 15.04.2025. godine, usvojena je žalba tužioca-protivtuženog JKP ''Naissus'' Niš i preinačena prvostepena presuda u stavu drugom, trećem i četvtrtom izreke, tako što je odbijen protivtužbeni zahtev kojim je traženo da se protivtuženi – tužilac JKP ''Naissus'' Niš obaveže da protivtužiocu-tuženom AA na ime naknade štete zbog neosnovano naplaćenog većeg iznosa na ime utroška vode za period od 31.08.2007. godine do 10.03.2014. godine, isplati iznos od 100.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od 31.08.2007. godine pa do konačne isplate, kao neosnovan. Obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 69.972,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11...10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite po protivtužbi je naknada štete zbog neosnovano naplaćenog većeg iznosa na ime utroška vode. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da se revizijom osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluka drugostepenog suda o protivtužbenom zahtevu je zasnovana na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, a bitne povrede odredaba parničnog postupka, ne predstavljaju razlog za navedenu reviziju, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok je stavom 4. istog člana propisano da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilja u tužbi navela ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog zakona.

Protivtužba radi naknade štete je podneta je 31.08.2017.godine, a vrednost predmeta spora je 100.000,00 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinsko-pravni spor u kom vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da je ovo spor male vrednosti u kom revizija nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, a na ovo ne utiče ni činjenica da je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke, doneo primenom odredbi člana 413., u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković