Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju predviđenu odredbom člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev tužioca kao osiguravača kojim od tužene potražuje isplatu preostalog neisplaćenog dela premije osiguranja po osnovu polise kasko osiguranja broj ... od 30.05.2011. godine i aneksa broj ..., i polise kasko osiguranja broj ... od 03.10.2011. godine, izdatih u postupku registracije putničkog vozila u vlasništvu tužene.

Drugostepeni sud je o tužbenom zahtevu u ovoj pravnoj stvari odlučio primenom pravila o teretu dokazivanja. Po oceni tog suda tužbeni zahtev tužioca je neosnovan jer tužilac svoje potraživanje prema tuženoj zasniva na polisama osiguranja koje tužena nije potpisala. S tim u vezi, a kako tužena nije potpisala navedene polise, proizlazi da tužena sa tužiocem nije zaključila ni ugovor o osiguranju, u smislu člana 901. stav 1. ZOO, pa samim tim nije ni dužna da isplati tužiocu premije osiguranja po osnovu tih polisa. Osim toga, u konkretnom slučaju tužilac nije dostavio ni dokaz da je Agencija za registraciju, preko koje je tužena vršila poslove registracije vozila, bila ovlašćena da u ime tužene zaključi ugovor o osiguranju, niti dokaz da je tužena odobrila ugovor o osiguranju koji je eventualno u njeno ime zaključen bez njenog ovlašćenja, a u kom bi slučaju tužena odgovarala tužiocu kao osiguravaču za obaveze iz ugovora o osiguranju, shodno odredbi člana 904. stav 1. ZOO.

Uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu sudske zaštite, kao i način presuđenja, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranje pravnog pitanja od opšteg interesa, ujednačavanja sudske prakse niti potreba za novim tumačenjem prava. Razlozi na kojima je zasnovana odluka drugostepenog suda odgovaraju i usklađeni su sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem nižestepenih sudova i revizijskog suda u primeni ovog pravnog instituta zbog čega ne postoji potreba za odlučivanjem o reviziji tuženog u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Tužilac uz reviziju nije dostavio drugačije pravnosnažne ili revizijske odluke koje bi ukazivale na drugačiji zaključak. Iz tih razloga ni u slučaju prihvatanja izuzetne dozvoljenosti izjavljene revizije tužioca ne bi došlo do drugačijeg odlučivanja i povoljnijeg ishoda spora za tužioca.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 04.08.2014. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 45.058,00 dinara.

Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je okončan postupak u sporu male vrednosti iz člana 468. ZPP, u kome je članom 479. stav 6. ZPP propisano da revizija nije dozvoljena, zbog čega se u konkretnom slučaju ne primenjuje ni odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, te je odlučeno kao u drugom stavu izreke, na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković