.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 30220/2023
03.09.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Jasmine Simović, Radoslave Mađarov, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužilje Republike Srbije – Ministarstvo finansija – Poreska uprava, Filijala Vršac, koju zastupa zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zrenjaninu, protiv tuženih AA iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Jeftić advokat iz ... i BB iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog AA izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 354/23 od 04.08.2023. godine, u sednici održanoj 03.09.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog AA izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 354/23 od 04.08.2023. godine. ,
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog AA izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 354/23 od 04.08.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 354/23 od 04.08.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog AA i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vršcu P 70/22 od 20.10.2022. godine u delu stava prvog izreke kojim je obavezan tuženi AA da na ime naknade imovinske štete, solidarno sa tuženim BB, isplati tužilji 1.426.530,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.10.2022. godine kao dana presuđenja do isplate, kao i delu stava drugog izreke kojim je tuženi AA obavezan da, solidarno sa tuženim BB tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 36.750,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog AA za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi AA je, na osnovu člana 404. ZPP blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23) propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava.
Pobijanom presudom obavezan je tuženi AA, kao direktor i vlasnik preduzeća „VV“ d.o.o. da tužilji naknadi štetu koja je posledica izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je oglašen odgovornim i osuđen pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Vršcu K 280/17 od 12.12.2017. godine. Kod utvrđene činjenice da je u vezi istog događaja presudom krivičnog suda tuženi BB oglašen krivično odgovornim za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u podstrekavanju, navodi revizije da postoje uslovi za isključenje solidarne odgovornosti revidenta za predmetnu štetu u smislu člana 206. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima koji opravdavaju odlučivanje o posebnoj reviziji, po oceni Vrhovnog suda nisu prihvatljivi. Primena materijalnog prava je u svakom konkretnom slučaju uslovljena utvrđenim činjenicama, a prema utvrđenom činjeničnom stanju biće krivičnog dela koje je izvršio tuženi AA predstavljaju radnje potpisivanja i overavanja pečatom preduzeća poreske prijave za povraćaj PDV, na koji način je tuženima pribavljena imovinska korist od ukupno 1.426.530,00 dinara na štetu Ministarstva finansija, Poreske uprave u Vršcu. Dakle, umanjenje imovine tužilje u spornom iznosu stoji u adekvatnoj uzročno-posledičnoj vezi sa radnjama revidenta i on, kao solidarni dužnik ( član 414. stav 1. ZOO) ima obavezu da isplati ceo iznos štete. Navode revizije vezane za pogrešnu ocenu sadržine izvedenih dokaza i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje Vrhovni sud nije razmatrao, iz razloga što se posebna revizija može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate je podneta 09.02.2022. godine. Vrednost predmeta spora je 1.426.530,00 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije u vreme podnošenja tužbe od 117,5838 dinara za jedan evro predstavlja 12.132 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tuženog AA nedozvoljena.
Iz iznetih razloga, odluka u stavu drugom izreke doneta je na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
