.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 14221/2024
22.04.2026. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Božo Bjelanović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Milica Kulidžan, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3612/23 od 22.02.2024. godine, u sedniici održanoj 22.04.2026. godine, doneo je
P R E S U D U
PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3612/23 od 22.02.2024. godine u delu stava prvog izreke, kojim je delimično usvojena žalba tužioca izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Kikindi P 335/22 od 12.10.2023. godine, u stavovima drugom, trećem i stavu petom izreke tako što se odbija kao neosnovana žalba tužioca i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Kikindi P 335/22 od 12.10.2023. godine u delu stava prvog izreke, kojim je odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi da je zajednička svojina parničnih stranaka ½ dela nepokretnosti upisane u LN br... KO Kikinda, parc.br..., zemljište pod zgradom – objektom u ul. ... broj .., površine 1 ar 29 m2 (zgrada broj 1), zemljište uz zgradu – objekat u ul. ... površine 3 ara 82 m2, sa porodičnom stambenom zgradom sagrađenom na istoj parceli i da se obaveže tužena da trpi da se parnične stranke upišu kao nosioci prava zajedničke svojine na ½ navedene nekretnine u katastru nepokretnosti i u stavu drugom izreke i ODBIJA zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka u iznosu od 9.000,00 dinara.
OBAVEZUJE SE tužilac da tuženoj naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 21.800,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kikindi P 335/22 od 12.10.2023. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je nekretnina upisana u LN br... u KO Kikinda, bliže opisana u izreci prvostepene presude zajednička svojina tužene i tužioca, da se obaveže tužena da trpi da se parnične stranke upišu kao nosioci prava zajedničke svojine na ovoj nepokretnosti u katastru nepokretnosti na osnovu te presude i da se tužena obaveže da tužiocu naknadi troškove spora, a tužilac je obavezan da tuženoj na ime troškova spora isplati iznos od 68.900,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3612/23 od 22.02.2024. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je delimično usvojena a delimično odbijena, stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda tako što je utvrđeno da je zajednička svojina parničnih stranaka ½ dela nepokretnosti upisana u LN br... KO Kikinda, bliže opisana u tom stavu izreke i obavezana tužena da trpi da se parnične stranke upišu kao nosioci prava zajedničke svojine na ½ navedene nekretnine u katastru nepokretnosti na osnovu te presude. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka. Stavom četvrtim izreke, prvostepena presuda je potvrđena u preostalom delu odluke o tužbenom zahtevu. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 9.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, pobijajući je u stavovima prvom, drugom, trećem i petom izreke, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/2011....18/2022 i 10/23 - dr. zakon, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni sud je ocenio da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. i 2. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tužena su bili u braku od 1981. godine do 2021. godine. Od zasnivanja bračne zajednice živeli su zajedno sa babom tužene u njenoj kući kao jedna porodica. Dana 29.03.1985. godine, tužena je kao davalac izdržavanja sa babom VV kao primaocem izdržavanja zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju koji je overen pred Opštinskim sudom u Kikindi pod Ov 2991/85 od 06.08.1985. godine. Ovim ugovorom tužena se obavezala da babu izdržava na način bliže opisan u ugovoru, a zauzvrat joj je baba nakon svoje smrti ostavila u vlasništvo nekretninu upisanu u zknj ulošku br. .. u KO Kikinda, kuća u ul. ... broj .., sagrađena na parceli ... U vreme zaključenja ugovora primalac izdržavanja je bila vlasnik ½ dela napred navedene nekretnine. Nakon zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju primalac izdražvanja je živela tri godine. Tužena je ispunjavala ugovorne obaveze i u tome joj je pomagao tužilac koji je kupovao drva i ugalj iz zajedničkih sredstava. Kada je primalac izdržavanja bila bolesna tužena nije radila kako bi je negovala, a troškove sahrane snosili su zajedno. Rešenjima Opštinskog suda u Kikindi O 818/88 i O 919/88 oba od 02.12.1988. godine, raspravljena je zaostavština pok. VV, babe tužene i GG, dede tužene, zaostavština je uručena njihovoj ćerki DD majci tužene kao zakonskoj naslednici, te je ona tako postala isključivi vlasnik kuće upisane u zknj ulošku br. .. u KO Kikinda sagrađenoj na kp ... Tu nepokretnost DD je poklonila tuženoj ugovorom o poklonu koji su zaključile i overile pred Opštinskim sudom u Subotici pod Ov 570/89. Tužena je na osnovu ugovora o poklonu upisana LN .. KO Kikinda kao vlasnik 1/1 dela, porodične stambene kuće u ulici ... broj .., u Kikindi, sagrađene na parceli ... Tužiocu je bilo poznato da tužena nije stekla ovde spornu nepokretnost ugovorom o doživotnom izdržavanju, već ugovorom o poklonu i sa ugovorom o poklonu se saglasio.
Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev ocenivši da je za odluku bitan osnov sticanja prava svojine tužene na spornoj nepokretnosti. Tužena tu nepokretnost nije stekla na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju, već ugovorom o poklonu koji je zaključila sa svojom majkom, nakon što je majka postala isključivi vlasnik sporne nepokretnosti kao naslednik iza svojih roditelja VV i GG, što je tužiocu bilo poznato i sa kakvim načinom sticanja se saglasio.
Apelacioni sud u Novom Sadu je delimično preinačio prvostepenu presudu ocenivši da je prvostepeni sud u delu tužbenog zahteva, za ½ idealnih delova sporne nepokretnosti čiji je vlasnik bila primalac izdržavanja pok. VV pogrešno primenio materijalno pravo.
Po oceni drugostepenog suda, primalac izdržavanja je raspolagala svojom imovinom ugovorom o doživotnom izdržavanju, te imovina kojom je raspolagala u momentu njene smrti ne predstavlja njenu zaostavštinu u smislu člana 1. stav 2. Zakona o nasleđivanju. U momentu smrti primaoca izdržavanja nepokretnost koja je bila predmet ugovora o doživotnom izdržavanju prelazi na davaoca izdržavanja po samom ugovoru shodno odredbi člana 194. stav 1. Zakona o nasleđivanju, bez obzira što taj ugovor nije priložen u ostavinskom postupku i što njegovo postojanje nije zabeleženo u katastru nepokretnosti. Zbog toga je drugostepeni sud delimično usvojio žalbu tužioca i preinačio prvostepenu presudu tako što je utvrdio da zajedničku imovinu parničnih stranaka predstavlja 1/2 dela sporne nepokretnosti koja je bila predmet ugovora o doživotnom izdržavanju, primenom člana 171. Porodičnog zakona, jer iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da su tužilac i tužena zajednički izvršavali obaveze prema primaocu izdržavanja.
Međutim, po stanovištu Vrhovnog suda ovakva odluka drugostepenog suda nije pravilna jer je doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.
Naime, iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da tužena nije postala vlasnik sporne nepokretnosti na osnovu ugovora o doživotnom izdražvanju (koji uostalom i nije zaključen u zakonom propisanoj formi, odnosno u vanparničnom postupku pred sudijom opštinskog suda, već su potpisi ugovorača samo overeni pred sudom). Tužena je vlasnik sporne nepokretnosti postala na osnovu poklona koji je dobila od majke, a koja je vlasnik nepokretnosti postala na osnovu pravnosnažnih ostavinskih rešenja kojima je raspravljena zaostavština njenih roditelja VV i GG i tužilja je na osnovu ugovora o poklonu je upisana kao njihov isključivi vlasnik u katastar nepokretnosti, a tužilac sa kojim je tužena u momentu sticanja, kao i docnije, bila u braku se saglasio sa ovakvim načinom sticanja.
Po mišljenju Vrhovnog suda, pravilan je zaključak prvostepenog suda da je osnov sticanja nepokretnosti od uticaja na odluku o tužbenom zahtevu. U ovom slučaju tužena spornu nepokretnost nije stekla na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju na koji se poziva tužilac, već ugovorom o poklonu kao svoju posebnu imovinu, te Vrhovni sud u svemu prihvata stanovište prvostepenog suda i razloge na kojima je zasnovao odluku.
Na osnovu izloženog, primenom odredbe člana 416. stav 1. ZPP, doneta je odluka kao u stavu prvom izreke.
Tuženoj, koja je uspela u revizijskom postupku su shodno članu 153. stav 1. i 154. stav 1. ZPP, dosuđeni su traženi troškovi nagrade za sastav revizije od 18.000,00 dinara i takse na reviziju u iznosu od 3.800,00 dinara, sve po važećoj Advokatskoj tarifi i Taksenoj tarifi iz Zakona o sudskim taksama, pa je primenom člana 165. stav 2. ZPP, doneta odluka kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branka Dražić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
