.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
R1 435/2025
04.12.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužioca IGM „Trudbenik“ a.d. u stečaju Beograd, čiji je punomoćnik Jovica M. Stojaković advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., radi iseljenja, rešavajući sukob nadležnosti između Prvog osnovnog suda u Beogradu i Privrednog suda u Beogradu, na sednici održanoj 04.12.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za suđenje u ovom sporu stvarno je i mesno nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem P 1269/12 od 13.09.2012. godine, Privredni sud u Beogradu oglasio se stvarno nenadležnim za postupanje u ovom sporu i odlučio da po pravnosnažnosti rešenja predmet ustupi Prvom osnovnom sudu u Beogradu kao stvarno i mesno nadležnom sudu.
Prvi osnovni sud u Beogradu nije prihvatio nadležnost i uz dopis P 12254/25 od 17.11.2025. godine, dostavio je spise Vrhovnom sudu radi rešavanja sukoba nadležnosti.
Rešavajući nastali sukob mesne nadležnosti, na osnovu člana 32. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 10/23) i člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 49/13-US, 74/13- US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23 u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je našao da je za suđenje u ovom sporu nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu.
Prema stanju u spisima, tužilac je 24.02.2012. godine podneo tužbu Privrednom sudu u Beogradu sa zahtevom da obaveže tuženog da mu preda u državinu poslovni prostor koji koristi bez pravnog osnova - objekat površine 57,35 m2 i uz njega izgrađeni objekat površine 17,63 m2 u ..., ... broj ..., na k.p. ... k.o. ..., koji je dodelio kao nužni smeštaj odlukom od 1992. godine svom bivšem radniku - tuženom. Privredni sud se oglasio stvarno nenadležnim jer je pred tim sudom nad tuženim rešenjem St 2939/2011 od 02.04.2011. godine otvoren a zatim i obustavljen stečajni postupak, te je predmet ustupio Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Prvi osnovni sud u Beogradu nije prihvatio stvarnu nadležnost, ukazujući da činjenica da je u toku vođenja ovog spora (nakon što je parnica počela da teče), obustavljen stečajni postupak nad tuženim ne utiče na stvarnu nadležnost stečajnog suda, jer time nije promenjena priroda već zasnovanog spora pred privrednim sudom, te da je Privredni sud u Beogradu nadležan za dalje postupanje (do pravnosnažnog okončanja spora) bez obzira na činjenicu što je u međuvremenu obustavljen stečajni postupak nad ovde tužiocem kao stečajnim dužnikom.
Zakonom o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23) propisano je da osnovni sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnom sporu ako za pojedini građanskopravni spor nije nadležan drugi sud (član 24. stav 2); a da privredni sud sudi u sporu između domaćeg i stranog privrednog društva, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporu koji nastane između privrednog subjekta i drugog pravnog lica u obavljanju delatnosti privrednog subjekta, kao i ako je u navedenom sporu jedna od stranaka fizičko lice ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva (član 27. stav 1. tačka 1), kao i u 4) u sporu o stranom ulaganju; o brodu i vazduhoplovu, plovidbi na moru i unutrašnjim vodama i sporu u kojem se primenjuje plovidbeno i vazduhoplovno pravo, izuzev spora o prevozu putnika; o zaštiti firme; povodom upisa u sudski registar; povodom reorganizacije, sudske i dobrovoljne likvidacije i stečaja, osim u sporu za utvrđenje postojanja zasnivanja i prestanka radnog odnosa koji je pokrenut pre otvaranja stečaja (član 27. stav 1. tačka 4).
Iz izloženog proizlazi da je privredni sud stvarno nadležan da sudi u sporovima između privrednih subjekata bez obzira na pravnu prirodu spora, a ukoliko se radi o sporu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica, za stvarnu nadležnost privrednog suda neophodno je da da se radi o sporu između ovih lica nastalom u obavljanju privredne delatnosti, kao i da je nadležan da sudi u sporu povodom stečaja.
Pošto je u konkretnom slučaju predmet spora obligaciono-pravni zahtev privrednog subjekta (tužioca) protiv fizičkog lica (tuženog) za činidbu, koji nije nastao u obavljanju poslovne delatnosti tužioca reč je o građanskom sporu za koji nije nadležan privredni sud. Osim toga, u situaciji kad je protiv tužioca stečajni postupak obustavljen jer je prihvaćen plan njegove reorganizacije, nema mesta zadržavanju nadležnosti privrednog suda, u smislu člana 27. stav 1. tačka 4. Zakona o uređenju sudova, jer to više nije spor povodom stečaja. Stvarna nadležnost privrednog suda ne postoji ni na osnovu tačke 1. stava 1. označenog zakonskog člana, jer je druga stranka u ovom sporu fizičko lice.
Na osnovu izloženog, za suđenje u prvom stepenu u ovom sporu stvarno je nadležan osnovni sud, konkretno Prvi osnovni sud u Beogradu, koji je opšte mesno nadležan u smislu člana 39. stav 1. ZPP i člana 3. stav 1. tačka 4. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, jer tuženi na području tog suda ima prebivalište.
S obzirom na izloženo, Vrhovni sud je rešio nastali sukob nadležnosti kao u izreci, na osnovu člana 22. stav 2. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
