Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

U ovom sporu, pravnosnažno je odbijen tužbeni zahtev za poništaj odluke vanredne skupštine akcionara od 26.02.2021. godine, kojom je AA, tužilac, razrešen sa mesta likvidacionog upravnika tuženog Privrednog društva „Metalpromet“ a.d. - u likvidaciji Kruševac. Prema zaključku nižestepenih sudova, primenom odredaba čl. 371. i 372. Zakona o privrednim društvima, tužbeni zahtev je neosnovan, budući da je u dokaznom postupku utvrđeno da je vanredna skupština sazvana blagovremeno i saglasno zakonu, da je njeno vođenje u smislu predsedavanja i sačinjavanja zapisnika saglasno zakonu, da je glasanje o odlukama doneto od strane većinskih akcionara koji poseduju akcije u procentu od 89%, da je zapisnik, između ostalog, bez primedbi potpisao tužilac i njegov punomoćnik, te da isti nisu imali primedbe na rok za sazivanje sednice. Prema stanovištu nižestepenih sudova, imajući u vidu odredbu čl. 5. Ugovora od 18.05.2015. godine, potpisanog od strane BB, AA i za manjinske akcionare VV, ne postoji povreda odredaba o razrešenju likvidacionog upravnika. U ugovoru postoje dve ugovorne strane, i to sa jedne strane članovi konzorcijuma, a sa druge strane manjinski akcionari, pa kako su za odluku glasale obe ugovorne strane, i to većinom glasova članova konzorcijuma i likvidacioni upravnik imenovan od strane svih akcionara, sledi da je odluka o razrešenju doneta jednoglasnom odlukom ugovornih strana. Pri tome, razlozi kojima se ukazuje da likvidacioni upravnik imenovan od strane manjinskih akcionara nije imao saglasnost svih akcionara za glasanje za odluku o razrešenju likvidacionog upravnika ne predstavljaju razlog na koji se može pozvati član druge ugovorne strane, član konzorcijuma, dok nijedan manjinski akcionar nije osporavao donetu odluku iz razloga nepostojanja saglasnosti o raspravljanju i odlučivanju o navedenoj tački dnevnog reda. Prema zaključku nižestepenih sudova, nisu ispunjeni uslovi za poništaj navedene odluke skupštine akcionara primenom člana 376. stav 4 tačka 3. u vezi čl. 376. stav 1. tačka 2. Zakona o privrednim društvima, budući da, prema činjeničnom utvrđenju, tužilac nije bio onemogućen da učestvuje u radu sednice na kojoj je odluka doneta.

Revizija izjavljena po osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku može se izjaviti isključivo zbog pogrešne primene materijalnog prava koja je takve prirode da iziskuje novo tumačenje prava, razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ukoliko je sudska praksa o predmetnom pravnom pitanju neujednačena. Suštinski, revident iznosi svoje viđenje činjeničnopravnih pojedinosti konkretnog slučaja, odnosno osporava činjenično stanje usled pogrešne ocene dokaza. Tuženi navodi da je odluka skupštine doneta po osnovu glasova datih u tuđe ime i za tuđ račun, na osnovu punomoćja koje nije overeno, niti sastavljeno u skladu sa zakonom, što se ne može prihvatiti kao relevantan osnov da se dozvoli odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj. Posebna revizija služi kao izuzetno i krajnje pravno sredstvo, čiji cilj nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revident ne navodi nijednu sudsku odluku koja bi se zasnivala na istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj situaciji u prilog neujednačenosti sudske prakse, pa nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse. Ne postoji potreba ni za razmatranjem pitanja od opšteg interesa, pitanja u intersu ravnopravnosti građana, niti za novim tumačenjem prava.

Kako nisu ispunjeni uslovi iz čl. 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku da bi se dozvolilo odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23 – dr. zakon) i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu 24.03.2021. godine. Vrednost predmeta spora revizijom pobijanog dela iznosi 100.000,00 dinara.

Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, ako ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP je propisano da u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud nalazi da izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. istog zakona nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković