Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u preinačujućem delu odluke o glavnom tužbenom zahtevu i u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Podnesak tužioca od 13.04.2023. godine, koji se ima smatrati odgovorom na reviziju je neblagovremen, s obzirom na to da je punomoćnik tužioca reviziju tuženih primio 24.01.2023. godine i odgovor na reviziju podneo po proteku roka od 30 dana iz člana 411. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u pobijanom delu na osnovu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. a u vezi člana 408. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23-drugi zakon) i utvrdio da revizija tuženih nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti na osnovu člana 408. ZPP. U reviziji se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, učinjenu u postupku pred drugostepenim sudom, kada se između ostalog navodi da je presuda protivrečna, pisanim dokazima koji su dostavljeni uz tužbu. Međutim, zbog navedene bitne povrede odredaba parničnog postupka revizija se ne može izjaviti, s obzirom na to da bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije propisana kao razlog za izjavljivanje revizije odredbama člana 407. stav 1. tačka 1-3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, 26.07.2017. godine, tužilac je sa tuženima zaključio vansudsko poravnanje, radi mirnog rešenja spornog pravnog odnosa oko isporuke semenskog materijala, kojim poravnanjem su se tuženi solidarno obavezali da tužiocu besplatno obezbede i predaju semenski materijal za 5 hektara obradive površine i to 4 džaka semenskog kukuruza za 2 hektara kukuruza, 600 kg semenske pšenice za 2 hektara pšenice, pečenke ili praziluk za površinu od 1 hektara, zaštitna sredstva (pesticide) za navedenu površinu i 1500 kg veštačkog đubrica MPK ili UREE, kao i naftu u količini od 50 litara po hektaru zemljišta i sporazumeli da tužilac sukcesivno preuzima robu u skladu sa sezonom 2017/18 i to od 10.10.2017. godine do 15.03.2018. godine, a što će pravdati računima. Dogovorom između stranaka je bilo predviđeno da robu obuhvaćenu poravnanjem koju tužilac ne može da nabavi od tuženih, kupi u drugim radnjama prema svom izboru, a da tuženima dostavi račune kako bi oni izvršili povraćaj sredstava za tako primljenu robu. Na taj način je postupljeno u odnosu na ugovorenu naftu. Tuženi nisu u potpunosti ispunili svoju obavezu i tužiocu nisu predali 300 kg veštačkog đubriva MPK ili UREE, zaštitna sredstva (pesticide) u količini od 25 kg i seme pečenke ili praziluka za 1 hektar zemljišta u količini od 3 kg. Tuženi su više puta pozivali tužioca telefonom da primi ispunjenje i preuzme robu i pokušavali da izvrše svoju obavezu, ali je tužilac to odbio, pozivajući se da je protekao rok predviđen poravnanjem. Tuženi su i u odgovoru na tužbu pozvali tužioca da preuzme predmetnu robu. Veštačenjem od strane veštaka poljoprivredne struke utvrđeno je da bi tužilac za ekonomsku 2018. godinu ostvario ukupan prihod od poljoprivredne proizvodnje u iznosu od 572.756,00 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev za solidarno obavezivanje tuženih da predaju tužiocu radi ispunjenja obaveze iz vansudskog poravnanja 300 kg veštačkog đubriva MPK ili UREE, zaštitna sredstva (pesticide) za površinu od 5 hektara zemljišta u količini od 25 kg i seme pečenke ili praziluka za 1 hektar zemljišta u količini od 3 kg, iz razloga što je do neispunjenja obaveze iz vansudskog poravnanja došlo krivicom tužioca i dolaskom tužioca kao poverioca u docnju u smislu člana 325. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud je u tom delu preinačio prvostepenu presudu i obavezao tužene da tužiocu radi ispunjenja obaveze iz vansudskog poravnanja od 26.07.2017. godine solidarno predaju 300 kg veštačkog đubriva MPK ili UREE, zaštitna sredstva (pesticide) za površinu od 5 hektara zemljišta u količini od 25 kg i seme pečenke ili praziluka za 1 hektar zemljišta u količini od 3 kg. Ovo stoga što odredbama o docnji poverioca iz člana 325. stav 1. i 326. Zakona o obligacionim odnosima nije propisano da prestaje obaveza dužnika da ispuni ugovornu obavezu, odnosno da preda poveriocu dugovanu stvar, imajući u vidu odredbu člana 262. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, kojom je propisano da je poverilac u obaveznom odnosu ovlašćen da od dužnika zahteva ispunjenje obaveze, a dužnik je dužan ispuniti savesno u svemu kako ona glasi.

Neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo u pobijanom preinačujućem delu, kada je obavezao tužene da solidarno predaju tužiocu predmetne stvari radi ispunjenja obaveze iz vansudskog poravnanja od 26.07.2017. godine (bliže određeno u stavu drugom izreke pobijane drugostepene presude), imajući u vidu kao pravilan zaključak drugostepenog suda, s obzirom na to da dospelošću tužioca kao poverioca u docnju u smislu člana 325. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima – ZOO („Službeni list SFRJ“ br. 29/78...57/89 i „Službeni list SRJ“ br. 31/93), nije prestala obaveza za ispunjenje ugovorene obaveze, odnosno predaju dugovane stvari u smislu člana 262. a u vezi člana 1093. ZOO.

Zakonita i pravilna je odluka o troškovima prvostepenog postupka doneta na osnovu odredbi člana 153. stav 2. ZPP, kao i odluka o troškovima drugostepenog postupka doneta na osnovu odredbi člana 153. i 154. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vladislava Milićević,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković