Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužilji zbog neisplaćene jubilarne nagrade za navršenih 40 godina rada ostvarenog u radnom odnosu kod tužene osnovne škole predviđene članom 10. Posebnog kolektivnog ugovora o izmenama i dopunama Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Službeni glasnik RS“ broj 123/22 od 04.11.2022. godine), koji je stupio na snagu 12.11.2022. godine, a pravnosnažnom presudom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. O ovom pravu tužilje, sudovi su odlučili uz primenu odgovarajućih odredaba materijalnog prava kod utvrđene činjenice da je tužilja navršila 40 godina rada ostvarenog u radnom odnosu kod tužene 04.11.2022. godine tj. tokom 2022. godine. Jubilarna nagrada se isplaćuje zaposlenom u godini kada navrši 10, 20, 30, 35. ili 40. godina rada ostvarenog u radnom odnosu, pa stoga i zaposleni, koji je navršio 40. godina rada u toku 2022. godine, ali pre 12.11.2022. godine, kada su stupile na snagu predmetne izmene Posebnog kolektivnog ugovora, ima pravo na isplatu te jubilarne nagrade. Saglasno navedenom, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pored toga, tužena nije uz reviziju dostavila presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete zbog neisplaćene jubilarne nagrade (tužba radi novčanog potraživanja), u ovom sporu podneta je 16.05.2023. godine, a podneskom od 10.11.2023. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva kojim je tužilja tražila isplatu iznosa od 289.160,00 dinara, što čini i vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude. Ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), iako tužilja tužbom traži zaštitu prava iz radnog odnosa, jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni sud, primenom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković