Rešenjem Višeg suda u Smederevu Kv 593/12 od 06.12.2012. godine, okrivljeni D.Ž., pravnosnažno osuđen presudom Višeg suda u Smederevu K 2/10 od 25.11.2010. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1047/11 od 19.09.2011. godine, kojom mu je izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci u koju je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 10.11.2007. do 08.01.2008. godine, oslobođen je od izvršenja dela kazne u trajanju od sedam meseci i 15 dana te je utvrđeno da mu za izvršenje preostaje jedna godina, 10 meseci i 15 dana u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno na izdržavanju kazne od 04.11.2012. godine.

Protiv ovog rešenja, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz broj 332/14 od 26.05.2014. godine zbog povrede krivičnog zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a u vezi člana 369. tačka 4. ZKP-a u vezi člana 3. Zakona o amnestiji, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i presudom preinači navedeno rešenje Višeg suda u Smederevu tako što će okrivljenog osloboditi od izvršenja jedinstvene kazne na koju je osuđen presudom Višeg suda u Smederevu K 2/10 od 25.11.2010. godine, za procenat oslobođenja u skladu sa odredbom člana 3. i člana 1. stav 1. Zakona o amnestiji.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca braniocu okrivljenog, advokatu S.J., i smatrajući da prisustvo Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, iste nije pozvao na sednicu veća.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa rešenjem protiv koga je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu uz primenu člana 604. ZKP-a, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Smederevu Kv 593/12 od 06.12.2012. godine učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 369. tačka 4. ZKP- a u vezi odredbe člana 3. u vezi člana 1. stav 1. Zakona o amnestiji („Službeni list SRJ“, broj 70/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 58/04 i dr).

Iz spisa predmeta proizlazi da je pravnosnažnom presudom Višeg suda u Smederevu K 2/10 od 25.11.2010. godine okrivljeni D.Ž. oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ-a za koje mu je prethodno utvrđena kazna zatvora u trajanju od dve godine i za krivično delo omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 1. KZ-a za koje mu je utvrđena pojedinačna kazna zatvora u trajanju od sedam meseci, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 10.11.2007. do 08.01.2008. godine.

Okrivljeni D.Ž. se nalazi na izdržavanju kazne po navedenoj pravnosnažnoj presudi Višeg suda u Smederevu počev od 04.11.2012. godine.

Odredbom člana 3. Zakona o amnestiji, propisano je da se pravnosnažno osuđena lica, kojima je izrečena jedinstvena kazna zatvora oslobađaju od izvršenja jedinstvene kazne za procenat oslobođenja od izvršenja kazne propisanim zakonom, prethodno utvrđene pojedinačne kazne za krivična dela obuhvaćena ovom amnestijom.

Pobijanim rešenjem Višeg suda u Smederevu okrivljeni D.Ž. oslobođen je od izvršenja 25% jedinstvene kazne zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci po pravnosnažnoj presudi Višeg suda u Smederevu K 2/10 od 25.11.2010. godine, što čini ukupno umanjenje kazne za sedam meseci i 15 dana.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Viši sud u Smederevu navedenom odlukom postupio protivno odredbi člana 3. Zakona o amnestiji na štetu okrivljenog, koji određuje da se jedinstvena kazna umanjuje za procenat oslobođenja od izvršenja prethodno utvrđene pojedinačne kazne za krivična dela koja su obuhvaćena amnestijom. Time je Viši sud u Smederevu učinio povredu krivičnog zakona iz člana 369. tačka 4. ZKP-a („Službeni list SRJ“, broj 70/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 58/04 i dr) na štetu okrivljenog, na koju povredu se osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Utvrdivši da je zahtev osnovan, Vrhovni kasacioni sud je preinačio pravnosnažnu odluku tako što je primenjujući odredbu člana 3. Zakona o amnestiji, najpre utvrdio procenat oslobođenja do izvršenja kazne, prethodno utvrđenih pojedinačnih kazni, koje su ušle u sastav jedinstvene kazne koja je predmet odlučivanja po Zakonu o amnestiji.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud utvrdio, da se prethodno utvrđena pojedinačna kazna zatvora u trajanju od dve godine zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom Višeg suda u Smederevu K 2/10 od 25.11.2010. godine, umanjena za 25%, ima umanjiti za šest meseci kao i da se kazna zatvora u trajanju od sedam meseci koja je okrivljenom utvrđena istom pravnosnažnom presudom zbog izvršenja krivičnog dela omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ-a, umanjena za 25% ima umanjiti za jedan mesec i 23 dana.

Nadalje, kada se jedinstvena kazna zatvora po presudi Višeg suda u Smederevu K 2/10 od 25.11.2010. godine umanji za vreme oslobođenja od izvršenja pojedinačnih kazni utvrđeno je, da je deo kazne od koga je okrivljeni D.Ž. oslobođen ukupno sedam meseci i 23 dana, a da je ostatak kazne koji se ima izvršiti jedna godina, 10 meseci i sedam dana, u koju kaznu se okrivljenom uračunava vreme provedeno u pritvoru od 10.11.2007. do 08.01.2008. kao i vreme provedeno na izdržavanju kazne od 04.11.2012. godine pa nadalje.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud, usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca i preinačio rešenje Višeg suda u Smederevu Kv 593/12 od 06.12.2012. godine, tako što je utvrdio deo kazne za koju se okrivljeni ima osloboditi i odredio da se prema okrivljenom ima izvršiti ostatak kazne u trajanju od jedne godine, deset meseci i sedam dana u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru i na izdržavanju jedinstvene kazne zatvora počev od 04.11.2012. godine pa na dalje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                         Bata Cvetković, s.r.