Presudom Višeg suda u Valjevu Kž1 136/14 od 07.08.2014. godine delimično su usvojene žalbe branilaca okrivljenog M.A., tako što je Viši sud u Valjevu na osnovu odredbe člana 459. stav 1. ZKP u vezi člana 439. stav 1. tačka 1. ZKP preinačio presudu Osnovnog suda u Valjevu K 669/10 od 28.01.2014. godine tako što je okrivljenog M.A. oglasio krivim, zbog krivičnog dela pronevera iz člana 251. stav 1. KZ RS, za koje mu je izrekao uslovnu osudu tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci i istovremeno odredio da se ovako utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 1 godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo. Tom presudom na osnovu odredbe člana 422. tačka 3. ZKP, prema okrivljenom M.A. odbijena je optužba da je počinio krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 233. stav 1. KZ RS dok je prvostepena presuda ''u nepreinačnom delu ostala nepromenjena''.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.A., advokat L.K., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP i to konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, a iz navoda da je pravnosnažnim presudama povređen zakon iz člana 453. ZKP, proizilazi da zahtev podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedene pravnosnažne presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, odnosno da iste preinači, tako što će prema okrivljenom odbiti optužbu zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP nije obaveštavao Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.A. ukazuje da je pravnosnažnom presudom Višeg suda u Valjevu Kž1 136/14 od 07.08.2014. godine učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP.

Naime, odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Ovom zakonskom odredbom postavljen je, između ostalog, zahtev objektivnog identiteta između optužbe i presude, koji se zasniva na optužnom načelu po kome nema postupka bez ovlašćenog tužioca i po kome tužilac određuje predmet suđenja, a sve u cilju sprečavanja mešanja osnovnih procesnih funkcija, odnosno prenošenja funkcije optužbe na sud i time delimičnog spajanja dveju procesnih funkcija koje se isključuju.

Sledstveno iznetom, objektivni identitet između optužbe i presude postoji ukoliko presuda ima za osnovu ne samo identičan događaj iz prošlosti, već ne sme izaći iz činjeničnog opisa tog događaja kako ga je dala optužba i to posebno u pogledu radnje izvršenja, a u suprotnom, sud narušava zakonom postavljeni zahtev objektivnog identiteta između optužbe i presude.

Prema sadržini optužnice koja u pogledu radnje izvršenja nije menjana, radnja izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. KZ, okrivljenog se sastojala u ''iskorišćavanju i prekoračenju granica službenog položaja''.

Prema sadržini drugostepene presude okrivljeni je oglašen krivim zbog krivičnog dela pronevera iz člana 251. stav 1. KZ RS, a radnja izvršenja ovog krivičnog dela se sastojala u tome da je okrivljeni u svojstvu šumara za privatne šume ''prisvojio novac koji mu je bio poveren na radu'' u Šumskoj upravi u V.

Tako dat opis radnje izvršenja krivičnog dela po optužnici i po drugostepenoj presudi je potpuno različit u pogledu bitnih činilaca, jer je drugostepeni sud u izreku presude uneo radnju izvršenja krivičnog dela pronevera iz člana 251. stav 1. KZ RS koja okrivljenom u podnetoj optužnici nije stavljena na teret, što predstavlja povredu objektivnog identiteta između optužbe i presude, pa je time drugostepeni sud prekoračio optužbu, odnosno učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, na koju se osnovano zahtevom za zaštitu zakontitosti branioca okrivljenog ukazuje.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.A., ukinuo presudu Višeg suda u Valjevu Kž1 136/14 od 07.08.2014. godine i predmet vratio istom sudu, kao drugostepenom, na ponovno odlučivanje, kako bi Viši sud u Valjevu, kao drugostepeni, u ponovnom postupku otklonio povredu zakona na koju je ukazano ovom presudom.

Kako je Vrhovni kasacioni sud drugostepenu presudu ukinuo zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, to se, po oceni ovog suda istaknuta bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10. ZKP, pokazuje bespredmetnom.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Jelena Petković-Milojković, s.r.                                                                           Dragiša Đorđević, s.r.