Vrhovni kasacioni sud dostavio je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, smatrajući da prisustvo Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, pa iste nije obavestio o sednici veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud održao je sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je nižestepenim presudama na štetu okrivljenog povređen krivični zakon, time što krivično delo posredovanje u vršenju prostitucije za koje je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim nije postojalo u vreme izvršenja krivičnog dela i to 2004. godine, kada se primenjivao Krivični zakon Republike Srbije iz 2003. godine koji u posebnom delu u glavi koja se odnosi na krivična dela protiv polne slobode nije sadržao i predmetno krivično delo. Iz iznetog, prema navodima zahteva, proizlazi da u konkretnom slučaju nije poštovan princip zakonitosti propisan članom 34. Ustava, niti odredba člana 1. Krivičnog zakonika, koja predviđa da nikome ne može biti izrečena kazna ili druga krivična sankcija za delo koje je pre nego što je učinjeno Zakonom nije bilo određeno kao krivično delo, niti mu se može izreći kazna ili druga krivična sankcija koja zakonom nije bila propisana pre nego što je krivično delo učinjeno.

Iznetim navodima se, po oceni ovoga suda ukazuje da delo za koje je okrivljeni optužen i oglašen krivim pravnosnažnom presudom nije krivično delo što predstavlja povredu Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, što je razlog propisan članom 485. stav 4. ZKP, zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izneti navodi zahteva branioca okrivljenog neosnovani, nalazeći da nižestepenim presudama na štetu okrivljenog nije povređen Krivični zakon iz člana 439. tačka 1. ZKP.

Naime, odredbom člana 251. stav 2. u vezi stava 1. Osnovnog krivičnog zakona („Sl. list SFRJ“, broj 44/76...54/90, „Sl. list SRJ“, broj 35/92...39/03), koja je važila 2004. godine kada je izvršeno predmetno krivično delo, bilo je inkriminisano krivično delo posredovanje u vršenju prostitucije koje ima ista zakonska obeležja kao i krivično delo posredovanje u vršenju prostitucije iz člana 184. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom, pa imajući u vidu da činjenični opis krivičnog dela dat u izreci prvostepene presude sadrži sva zakonom propisana obeležja krivičnog dela iz člana 251. stav 2. u vezi stava 1. OKZ, važećeg u vreme izvršenja krivičnog dela, po nalaženju ovog suda neosnovani su navodi zahteva branioca okrivljenog da delo okrivljenog pre nego što je učinjeno, zakonom nije bilo određeno kao krivično delo. Sledstveno iznetom, pravnosnažnom presudom nije povređen Krivični zakon iz člana 439. tačka 1. ZKP, na štetu okrivljenog, a nasuprot navodima zahteva branioca okrivljenog.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 492. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                          Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                        Janko Lazarević,s.r.