.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 779/2014
11.09.2014. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Maje Kovačević-Tomić, Sonje Pavlović i Gorana Čavline, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Z.J., zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata S.O., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Valjevu K 34/12 od 23.12.2013. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 421/14 od 24.04.2014. godine, u sednici veća održanoj 11.09.2014. godine, jednoglasno je, doneo:
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Z.J., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Valjevu K 34/12 od 23.12.2013. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 421/14 od 24.04.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Valjevu K 34/12 od 23.12.2013. godine, između ostalih, okrivljeni Z.J., oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine.
Istom presudom okrivljeni Z.J. obavezan je da sudu plati troškove krivičnog postupka u iznosu od 6.000,00 dinara, te sudskog paušala u iznosu od 15.000,00 dinara, sve u korist budžetskih sredstava suda, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je oštećeni S.R. upućen, radi ostvarenja imovinskopravnog zahteva, na parnicu.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 421/14 od 24.04.2014. godine odbijene su, kao neosnovane, žalbe Višeg javnog tužioca u Valjevu, okrivljenog Z.J. i njegovog branioca i potvrđena presuda Višeg suda u Valjevu K 34/12 od 23.12.2013. godine.
Branilac okrivljenog Z.J., advokat S.O., u smislu odredbe člana 483. stav 1. ZKP-a, podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv navedenih pravnosnažnih presuda, vezano za osuđujući deo, zbog povreda odredaba iz člana 74, člana 438. stav 2. tačka 1. u vezi člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a kao i dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači osuđujući deo prvostepene presude i drugostepenu presudu tako što će okrivljenog Z.J. osloboditi od optužbe ili pak da u tom delu ukine obe presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primeraka zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Z.J. Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu branioca okrivljenog, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.
Neosnovano se u zahtevu branioca okrivljenog Z.J., advokata S.O. pravnosnažne presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. i odredbe člana 74. ZKP-a, navodima da je zapisnik o prepoznavanju lica PU 9041/08 od 08.04.2009. godine pribavljen suprotno odredbama člana 226. stav 10. i člana 104. ZKP-a zbog čega je morao biti izdvojen iz spisa predmeta. Prepoznavanje lica je izvršeno bez prisustva branioca okrivljenog Z.J. tako da preduzimanje te radnje niko nije mogao kontrolisati u ime okrivljenog. Po stavu odbrane, naredba istražnog sudije za izvođenje okrivljenog iz pritvora i odvođenje na prepoznavanje, morala je biti, a nije uručena okrivljenom Z.J. niti njegovom braniocu. Dakle, po stavu odbrane, zapisnik o prepoznavanju lica PU 9041/08 od 08.04.2009. godine predstavlja dokaz iz člana 237. stav 1. ZKP-a, koji s`obzirom na to da nije pribavljen u skladu sa ZKP-om, mora biti izdvojen iz spisa predmeta i odvojeno se čuvati te se na njemu nije mogla zasnivati osuđujuća presuda.
Vrhovni kasacioni sud ove navode odbrane u zahtevu ocenjuje kao neosnovane, s`obzirom da je radnja prepoznavanja izvršena, te zapisnik o prepoznavanju lica sačinjen, u skladu sa odredbama ZKP-a, koji je tada bio na snazi. Iste radnje preduzete su u prisustvu Okružnog javnog tužioca Zlatka Šulovića, a zapisnik je od strane prisutnih lica potpisan bez primedbi.
Osim toga, navedene povrede zakona su, od strane odbrane na identičan način isticane i u postupku po redovnom pravnom leku, tako da Vrhovni kasacioni sud prihvatajući date razloge žalbenog suda, na iste upućuje (strana 4 presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 421/14 od 24.04.2014. godine), u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP-a.
Branilac okrivljenog Z.J., advokat S.O. podnela je 06.08.2014. godine dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti, no kako je ista podneta po proteku roka od 30 dana, iz člana 485. stav 4. ZKP-a, Vrhovni kasacioni sud o istoj nije odlučivao.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučeno je kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
