Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž3 br. 7/15 od 23.04.2015. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog M.M. i njegovog branioca a presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 br. 251/14 od 26.02.2015. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Kž1 br. 251/14 i Kž3 br. 7/15 od 23.04.2015. godine Apelacionog suda u Nišu, branilac okrivljenog M.M., advokat N.N., podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), i to konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude u celini i predmet vrati na suđenje Apelacionom sudu ili pobijanu presudu preinači u celini i optuženog oslobodi od optužbe.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.M., advokata N.N., u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP, dostavljen je Republičkom javnom tužiocu, nakon čega je Vrhovni kasacioni sud održao sednicu veća o kojoj u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, tj. povređen je objektivni identitet optužbe i presude jer je Apelacioni sud u Nišu postupajući po žalbama optuženog i javnog tužioca doneo presudu kojom je oglasio optuženog krivim za krivično delo prinuda u pokušaju iz člana 135. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 30. KZ menjajući u izreci presude navode koji stoje u optužnom aktu i iz činjeničnog opisa dispozitiva optužnog akta javnog tužioca izostavio objektivne uslove inkriminacije krivičnog dela iznude u pokušaju „u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist pretnjom pokušao da prinudi oštećenog“ a potom u činjenični opis dela za koje je optuženog oglasio krivim samoinicijativno uneo radnju i posledicu krivičnog dela prinude iz člana 135. KZ „na koji način pretnjom da će napasti na živote članova porodice oštećenog pokušao da prinudi oštećenog na napred opisano postupanje“.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu povrede zakona kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, zbog prekoračenja optužbe, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu osnovani.

Ove navode u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog M.M., je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 br. 251/14 od 26.02.2015. godine a drugostepeni sud je u svojoj presudi Kž3 br. 7/15 od 23.04.2015. godine našao da navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka nije učinjena i za takav pravni stav - da se ne radi o prekoračenju optužbe a samim time i o bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP (na strani tri obrazloženja presude) izneo razloge koje kao pravilne prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, zahtev odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                     Predsednik veća-sudija,

Snežana Lazin,s.r.                                                                          Nevenka Važić,s.r.