Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović, Marine Govedarica, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužilaca B.Ć., iz V. i M.B., iz S.K., čiji je zajednički punomoćnik V.Ž., advokat iz N.S., protiv tuženog N. AD N.S., iz N.S., čiji je punomoćnik B.G., advokat iz B., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1030/15 od 11.06.2015. godine, u sednici održanoj 18.11.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1030/15 od 11.06.2015. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1030/15 od 11.06.2015. godine.

ODBIJAJU SE zahtevi stranaka za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 196/14 od 11.03.2015. godine, stavom prvim izreke, usvojen je u celosti tužbeni zahtev tužilaca. Stavom drugim izreke, utvrđena je ništavost člana 5. Sporazuma o prestanku radnog odnosa između tužioca B.Ć. i tuženog broj 32-30/60/2-129/HR od 16.11.2012. godine. Stavom trećim izreke, utvrđena je ništavost člana 5. Sporazuma o prestanku radnog odnosa tužioca M.B. i tuženog broj 32-30/60/2-123/ HR od 16.11.2012. godine. Stavom četvrtim izreke, tuženi je obavezan da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 134.000,00 dinara, sa kamatom od presuđenja, do isplate. Dopunskom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 196/14 od 03.04.2015. godine tuženi je obavezan da tužiocima naknadi troškove postupka u iznosu od 49.500,00 dinara, sa kamatom od dana presuđenja do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1030/15 od 11.06.2015. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 196/2014 od 11.03.2015. godine i dopunska presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 196/14 od 03.04.2015. godine.

Protiv drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14).

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer je pobijana odluka u skladu sa praksom ovoga suda u identičnim činjenično pravnim predmetima, zbog čega nema potrebe za novim tumačenjem prava.

Imajući u vidu navedeno, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčana potraživanja.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko- pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba za poništaj člana 5. Sporazuma o prestanku radnog odnosa koje su tužioci zaključili sa tuženim podneta je 13.02.2014. godine, a kao vrednost predmeta spora u tužbi je označen iznos od 15.000,00 dinara. Spornom odredbom Sporazuma predviđeno je da su ugovorne strane saglasne da je uplatom iznosa iz člana 3. i 4. Sporazuma poslodavac izmirio sve svoje obaveze prema zaposlenom i da zaposleni nema bilo kakva postojeća, uslovna ili potencijalna potraživanja prema poslodavcu.

Imajući u vidu navedeno, da se sporni član 5. Sporazuma o prestanku radnog odnosa, čija je ništavost utvrđena nižestepenim presudama, ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa (član 441. Zakona o parničnom postupku), u kojim sporovima je revizija dozvoljena, te da vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena, shodno odredbi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Imajući u vidu ishod postupka po izjavljenoj reviziji, tuženi nema pravo na naknadu troškova, a troškovi koje je tužilac imao u pogledu odgovora na reviziju nisu bili nužni za vođenje ovog postupka, zbog čega je primenom člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Milomir Nikolić,s.r.