Pobijanom drugostepenom presudom, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i dopunska presuda je potvrđena u stavu prvom izreke; stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda od 05.04.2013. godine ispravljena rešenjem sadržanim u dopunskoj presudi od 10.12.2013. godine, pa je odbijen kao neosnovan protivtužbeni zahtev kojim je traženo utvrđenje da je tužena po osnovu sticanja u braku i testamentalnog nasleđivanja vlasnik porodične stambene zgrade i pomoćnih objekata – letnje kuhinje, šupe za ugalj, drvene šupe, ozidanog čardaka i kokošinjca na kp. br. … KO L., što bi tužilac bio dužan da prizna i dozvoli upis ovih prava u javne knjige.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude u odbijajućem delu (stav drugi) tužena – protivtužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je izjavio odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, pa je našao da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužena i tužiočev brat sada pokojni Ž.C. zaključili su brak ... godine, koji je trajao do smrti supružnika .... godine. Stranke su do 1969. godine (kada se oženio tužilac) sagradili zajedničkim radom i sredstvima stambene i pomoćne objekte bliže opisane u skici uviđaja u predmetu 1P br. 34/00. Oni su u tom predmetu izvršili deobu zajednički izgrađenih objekata. To poravnanje zaključeno 30.01.2001. godine poništeno je u parnici P 315/02 zato što je predmet poravnanja bio i utvrđenje svojine na gradskom građevinskom zemljištu (poravnanje nije poništeno zbog odluke o deobi građevinskog zemljišta).

Kod takvog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca u pogledu prava sukorišćenja na kp. br. … odnosno kp. br. … KO L., ali i usvojio protivtužbeni zahtev po kome je tužena – protivtužilja na osnovu zajedničkog sticanja u braku sa pokojnim Ž. i po osnovu testamenta vlasnik na porodičnoj stambenoj zgradi i pomoćnim objektima (letnja kuhinja, šupa za ugalj, drvena šupa, ozidani čardak i kokošinjac) na kp. br. … KO L.. Ranijom presudom Opštinskog suda u Lajkovcu P 378/06 od 16.05.2008. godine utvrđeno je da je tužilac vlasnik porodične stambene zgrade od prizemlja i sprata na kp. br. … KO L..

Prvostepeni sud je usvojio zahtev iz protivtužbe smatrajući da je tužena - protivtužilja vlasnik stambene zgrade i pomoćnih objekata, bliže opisanih u skici o izvršenoj deobi po osnovu sticanja u porodičnoj zajednici i po osnovu testamenta.

Drugostepeni sud prihvata obrazloženje prvostepenog suda u pogledu odlučnih činjenica (sticanje u porodičnoj i bračnoj zajednici, faktičku deobu, a zatim i poravnanje o deobi koje je poništeno zbog nepostojanja urbanističkih uslova za deobu prava korišćenja, nesmetanu državinu u višegodišnjem trajanju između braće), ali zahtev iz protivtužbe odbija zato što su po zahtevu za sudsku deobu zajedničke imovine pasivno legitimisani zakonski naslednici preminulog supružnika koji bi bili nužni jedinstveni suparničari iz člana 210. ZPP, jer se spor može rešiti samo na jednak način u odnosu na sve njih. Kako nije podnet dokaz da je postupak za raspravljanje zaostavštine iza pokojnog Ž. pokrenut i okončan, to se bez sprovedenog postupka za raspravljanje zaostavštine nije mogao utvrditi u zajedničkoj imovini udeo tužene, dok se pre ili istovremeno ne rasprave nasledni odnosi. Tužena je morala da protivtužbom obuhvati sva lica koja imaju pravo na nasleđe po osnovu zakona. Dalje, drugostepeni sud smatra da pasivna legitimaciji po zahtevu nije potpuna o čemu je prvostepeni sud po odredbi člana 211. stav 3. ZPP bio dužan da vodi računa po službenoj dužnosti. Nepotpuna legitimacija tuženih suparničara po članu 211. stav 2. ZPP je razlog za odbijanje tužbenog zaheva.

Stanovište drugostepenog suda nije pravilno.

Naime, tačno je da svi zakonski naslednici u svojinskom sporu treba da budu obuhvaćeni tužbom jer su jedinstveni suparničari. Ali u ovom slučaju postoji zaveštanje (testament) po kome je samo tužena oglašena za naslednika. Ostali naslednici (zakonski) nisu osporili postojanje i punovažnost testamenta, pa je tužba uredna kada je tužena samo zaveštajna naslednica. S obzirom da zaveštajno nasleđivanje isključuje zakonsko (uz uslov punovažnosti zaveštanja odnosno odsustva apsolutne ništavosti i nepostojanja nedostojnosti za nasleđivanje), to nije bilo nužno, kao što to tvrdi apelacioni sud, da tužbom moraju biti obuhvaćeni svi zakonski naslednici.

Tačan je navod apelacionog suda da u prvostepenom postupku u višegodišenjem trajanju nije izveden dokaz čitanjem ostavinskih spisa, ali tvrdnja tužene istaknuta u protivtužbi o postojanju testamenta po kome je ona određena za jedinog naslednika, nikada u toku postupka od strane tužioca nije osporena. Naprotiv, u samoj tužbi tužilac ističe postojanje testamenta i činjenicu da je tužena testamentarni naslednik ne osporavajući (ne dovodeći u sumnju) njegovu punovažnost. Imajući u vidu da se sporni odnos raspravlja primenom novog ZPP (posle ukidanja prvostepene presude u režimu novog procesnog zakona), ima se uzeti da činjenica o postojanju testamenta, punovažnosti i odredivosti naslednika nije osporena (član 230. stav 1. ZPP).

Iz izloženog, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je između braće izvršena deoba prava svojine u pogledu građevinskih objekata, deoba u pogledu prava sukorišćenja zemljišta koje se nalazi pod zgradama i koje služi za njihovu redovnu upotrebu i da je ranijom pravnosnažnom presudom utvrđeno pravo svojine tužioca na građevinskim objektima. Pošto drugih sticalaca nije bilo, vlasnik preostale imovine u pogledu građevinskih objekata je tužena protivtužilja po osnovu zajedničkog sticanja (sačinjavala je porodično domaćinstvo i bila je u braku sa drugim sticaocem - člana 195. Porodičnog zakona), ali i po osnovu nasleđa - testamenta koji u zakonskim rokovima (jedna odnosno deset godina) nije osporen.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odučeno je kao u izreci u stavu prvom.

Tužena u reviziji nije tražila naknadu troškova parničnog postupka, pa je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove.

Na osnovu člana 165. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci u stavu drugom.

Predsednik veća sudija

Predrag Trifunović,s.r.