U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje M.P. iz B., protiv tuženog S.R. iz B., čiji je punomoćnik Z.K., advokat iz N.S., radi izdržavanja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 592/15 od 22.10.2015. godine, u sednici veća održanoj 17.03.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž2 592/15 od 22.10.2015. godine tako što se ODBIJA žalba tužilje M.P. iz B. i POTVRĐUJE presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 2179/14 od 11.02.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 2179/14 od 11.02.2015. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnog sina M.R. rođenog 04.07.2011. godine u B., plaća mesečni iznos od 11.000,00 dinara počev od 11.02.2015. godine, kao dana presuđenja pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi ili se ova odluka ne izmeni i to svakog 01-og do 10-og u mesecu za tekući mesec uplatom na račun zakonskom zastupniku, majci M.P.. Stavom drugim izreke je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev u delu razlike između dosuđenih 11.000,00 dinara do traženih 15.000,00 dinara, kao i u delu zahteva kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi na plaćanje od dana podnošenja tužbe do dana presuđenja, a stavom trećim izreke je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž2 592/15 od 22.10.2015. godine preinačio prvostepenu presudu u delu stava drugog izreke u pogledu iznosa izdržavanja za koji je odbijen tužbeni zahtev te je obavezan tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnog M.R. plaća mesečno još iznos od 4.000,00 dinara (ukupno 15.000,00 dinara) svakog 01-og do 10-og u mesecu za tekući mesec počev od presuđenje pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi ili se odluka ne izmeni, uplatom na račun zakonskom zastupniku naveden u izreci presude koji se vodi kod R.b. ad B., dok je u preostalom delu stava drugog izreke žalba tužilje odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv drugostepene presude tuženi je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao drugostepenu presudu na način propisan u članu 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14), i utvrdio da je revizija osnovana.

U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da su parnične stranke bile u vanbračnoj zajednici u toku čijeg trajanja je rođeno njihovo zajedničko dete maloletni M.R. …. godine. Pravnosnažnom presudom maloletno dete parničnih stranaka je povereno tužilji na samostalno vršenje roditeljskog prava. Tužilja sa detetom živi u stanu u njenom vlasništvu površine … m2, za koji na ime komunalija izdvaja mesečni iznos od 9.000,00 dinara, a roditelji joj šalju hranu koju sami uzgajaju, tako da joj nije poznat podatak koliko mesečno izdvaja novca za hranu, a tuženi takođe kupuje namirnice kada vraća dete, kao i obuću za dete i garderobu, pelene i igračke. Tužiljina mesečna zarada je oko 35.000,00 dinara, pri čemu ne ostvaruje dodatne prihode niti poseduje druge nepokretnosti, a ni automobil. Tuženi živi sa roditeljima u njihovom stanu i na ime troškova za domaćinstvo mesečno izdvoji od 6.000,00 do 7.000,00 dinara, a ostale troškove snose njegovi roditelji. Tuženi ne poseduje druge nepokretnosti, ali za automobil mesečno izdvaja iznos od 5.000,00 do 6.000,00 dinara za gorivo. Mesečna zarada u preduzeću u kome je zaposlen od 2002. godine iznosi oko 22.000,00 dinara, a za dete mesečno izdvaja iznos od 15.000,00 do 16.000,00 dinara, pri čemu mu roditelji pomažu u kupovini garderobe i ostalih stvari za dete i za njega. Maloletno dete pohađa vrtić i do juna 2014. godine je plaćao naknadu tuženi u iznosu od 10.000,00 dinara, a od tada naknadu plaća tužilja u iznosu od 5.540,00 dinara, a zbog zdravstvenih razloga uveden je poseban režim ishrane bez glutena i iz zdravstvenih razloga je dete išlo na plivanje zašta je mesečna naknada iznosila 4.000,00 dinara. Prema izjavi majke, mesečne potrebe deteta se mogu podmiriti iznosom od 38.000,00 dinara, a minimalna suma izdržavanja iznosi 23.000,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, osnovano se revizijom pobija odluka drugostepenog suda, te su osnovani revizijski navodi da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je prvostepenu presudu preinačio i povećao visinu dosuđenog izdržavanja.

Prema odredbi člana 160. stav 1. Porodičnog zakona izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Potrebe poverioca izdržavanja u smislu stava drugog istog člana, zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja, dok je stavom trećim propisano da mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

U sporu za izdržavanje, u smislu navedene zakonske odredbe, sud je u obavezi da najpre utvrdi ukupan iznos sredstava potrebnih za izdržavanje lica koje to izdržavanje traži, a potom i mogućnosti lica koja su dužna da daju izdržavanje. U provedenom postupku su utvrđene mesečne potrebe maloletnog deteta, s obzirom na njegov uzrast, kako osnovne tako i dodatne zbog posebnog režima ishrane, za čije zadovoljenje nije opredeljen novčani iznos. Nižestepeni sudovi su imali u vidu da je tuženi učestvovao u izdržavanju deteta od raskida zajednice života sa tužiljom, kupovinom kvalitetne obuće i odeće, kao i namirnica i pelena za dete, te da je snosio troškove boravka deteta u vrtiću do juna 2014. godine.

Međutim, drugostepeni sud i pored navedenog nije adekvatno procenio mogućnosti tuženog, kao dužnika izdržavanja.

Odredbom člana 162. stav 3. Porodičnog zakona je propisano da ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj, dužnik izdržavanja.

Po mišljenju revizijskog suda, a imajući u vidu iznos utvrđene minimalne sume izdržavanja prema poslednjem podatku koji iznosi 23.000,00 dinara, dosuđeni iznos prvostepenom presudom od 11.000,00 dinara mesečno na ime doprinosa tuženog u izdržavanju je adekvatan za uzrast deteta, za zadovoljenje osnovnih potreba i drugih novčanih izdvajanja, uz doprinos majke, ovde tužilje, sa kojom dete živi. Dosuđenim iznosom će se omogućiti najmanje takav životni standard kakav uživa tuženi. Naime, kod utvrđenog da tuženi ostvaruje mesečnu zaradu u iznosu od 22.000,00 dinara, dosuđivanjem većeg iznosa bi se ugrozila njegova egzistencija, prešlo 50 % njegovih redovnih mesečnih prihoda i nanela očigledna nepravda. Pri tome, ovaj sud je imao u vidu da tuženi nije izbegavao svoje roditeljske dužnosti, te da se o svom detetu na zavidnom nivou starao.

Prema odredbi člana 164. Porodičnog zakona, visina izdržavanja može da se smanji ili poveća, ako se promene okolnosti i na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Iz navedenih razloga je na osnovu odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrejević,s.r.