U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudije Branka Stanića, kao predsednika veća, sudije Gordane Ajnšpiler-Popović i sudije Branislave Apostolović, kao članova veća, u pravnoj stvari tužioca-protivtuženog G.i. d.o.o. B., ul. ..., koga zastupa G.D., advokat iz M., ul. …, protiv tuženog- protivtužioca S. a.d. V., ul. …, u postupku po revizijama tužioca- protivtuženog i tuženog-protivtužioca protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 5869/14 od 11.12.2014.godine, na sednici veća održanoj dana 17.12.2015.godine, donosi

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovane revizije tužioca-protivtuženog i tuženog-protivtužioca izjavljene protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 5869/14 od 11.12.2014.godine.

Troškovi revizijskog postupka se ne dosuđuju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Kragujevcu P br. 1154/2013 od 13.05.2014.godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog G.i. društvo za promet i upravljanje nekretninama d.o.o. B. da se tuženi- protivtužilac AD S. za proizvodnju promet i usluge V. obaveže da preda tužiocu kao vlasniku u državinu nepokretnost: podrum, prizemlje i prvi sprat zgrade trgovina robne kuće postojeće na Trgu … u ulici … u K. na kat.parceli … KO K. III na taj način što će se iseliti iz navedenih nepokretnosti sa svim stvarima i licima i predati iste tužiocu u posed u roku od 8 dana od prijema presude. Odbijen je takođe tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog kojim je tražio da se tuženi-protivtužilac obaveže na isplatu iznosa od 17.038.382,43 dinara po osnovu stečenog bez osnova, a usvojen je zahtev tuženog-protivtužioca AD S. pa je utvrđeno da je ništava odluka o povećanju osnovnog uloga G.i. društvo za promet, upravljanje nekretninama d.o.o. B. pogledu označene nepokretnosti i usvojen je zahtev tuženog-protivtužioca pa je naloženo RGZ Službi za katastar nepokretnosti K. da izvrši brisanje tužioca kao upisanog nosioca prava na navedenim nepokretnostima, a tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka.

Postupajući po žalbama Privredni apelacioni sud je presudom Pž 5869/14 od 11.12.2014.godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužioca- protivtuženog i potvrdio presudu Privrednog suda u Kragujevcu P br. 1154/13 od 13.05.2014.godine u stavu dva i tri. Istu presudu je preinačio u stavovima četiri i šest i presudio, tako što je odbio protivtužbeni zahtev tuženog AD S. za proizvodnju, promet i usluge V., kojim je tražio da se utvrdi da je ništava odluka o povećanju osnovnog uloga G.i. društvo za promet upravljanje nekretninama d.o.o. B. i to odredba člana 4. Specifikacije nepokretnosti redni broj 8 u tekstu K., Trg …; 1.336; 58.663,76 doneta od strane G.g.a. d.d. V., Republika Slovenija, dana 14.04.2005.godine, kao neosnovana i da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Istom presudom ukinuta je prvostepena presuda u stavu pet izreke i tužba je u tom delu odbačena.

Nezadovoljni pravnosnažnom presudom Privrednog apelacionog suda, tužilac-protivtuženi i tuženi-protivtužilac podnose revizije sa razloga pogrešne primene materijalnog prava Vrhovnom kasacionom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao revizijama pobijanu drugostepenu presudu na način propisan članom 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i „Službeni glasnik RS“ br. 55/14), pa je našao da revizije nisu osnovane.

Revizijama pobijana presuda nije zahvaćena bitnim povredama iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koje se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Predmet zateva po tužbi je predaja nepokretnosti u čijoj državini se nalazi tuženi, a tužiocu kao vlasniku nepokretnosti koji je upisan kod RGZ kao nosilac prava, i isplata stečenog bez osnova na ime korišćenja navedenih nepokretnosti, a predmet zahteva po protivtužbi je utvrđenje ništavosti odluke o povećanju osnovnog uloga tužioca i to odredbe člana 4. Specifikacije nepokretnosti koja se odnosi na predmetnu nepokretnost i brisanje upisa izvršenog u korist tužioca kod RGZ.

Kao činjenično stanje nižestepeni sudovi su utvrdili da je tužilac osnovan od strane osnivača G.a.z.d. d.d. V. iz Republike Slovenije dana 08.12.2004.godine, te da je nakon toga osnivač tužioca odlukom o povećanju osnivačkog uloga od 14.04.2005.godine pored uloženih novčanih sredstava uneo u osnivački kapital tužioca i nepokretnosti ukupno procenjene vrednosti 622.403,04 evra u okviru kojih se nalazi i nepokretnost koja je predmet ovog spora pod rednim brojem … Dalje je utvrđeno da je na osnovu navedenog RGZ Služba za katastar nepokretnosti upisao gradsko-građevinsko zemljište pod zagradom objektom površine 4,15 ari korisnika GRZ S.z.-P. B. da se na istom nalazi zgrada Trgovine robna kuća, da objekat poseduje odobrenje za upotrebu i da je nosilac prava na objektu tužilac, a da je vrsta prava privatna svojina, kao i da nema upisanih tereta. Prema izveštaju RGZ Službe za katastar nepokretnosti od 12.03.2010.godine, navedeni ups izvršen je u postupku održavanja Katastra nepokretnosti koji je pokrenut po zahtevu tužioca, a radi promene pravnog statusa predmetnog objekta i uknjiženja prava na isti. Upis je izvršen na osnovu Ugovora o kupoprodaji poslovnih prostorija od 13.06.1978.godine i Aneksa 1. i 2., te odluke Odluke o povećanju osnivačkog uloga tužioca.

Nižestepeni sudovi su utvrdili da je pravni prethodnik osnivača tužioca G.p.s. V. OOUR Servis i maloprodaja predmetnu nepokretnost koja je kao nenovčani ulog uneta u osnivački kapital ovde tužioca stekao po osnovu Ugovora o kupoprodaji 13.06.1978.godine sa Aneksima broj 1. i 2., koji je zaključio sa Preduzećem K. K. OOUR za projektovanje i izgradnju P.. Pravni prethodnik osnivača tužioca privatizovan je po propisima Republike Slovenije u okviru koje privatizacije je obuhvaćena i sporna nepokretnost.

Poslovna jednica pravnog prethodnika osnivača tužioca (G.p.s. V., OOUR servis i maloprodaja) nakon izbijanja sukoba na prostoru bivše SFRJ organizovala se kao DD za promet na veliko i malo i posredovanje T. za PO K. Trg …, po Odluci od 17.09.1991.godine, a potom je Odlukom o pripajanju od 28.12.1991.godine novoosnovano preduzeće pripojeno privrednom društvu S.t. u mešovitoj svojini, te je na taj način i sporna nepokretnost koja je činila deo kapitala preduzeća T. DD K. postala deo kapitala DD S.t.. Prema potvrdi Agencija za procenu vrednosti društva kapitala broj 0-316/92 od 23.12.1994.godine, na zahtev tuženog radi dobijanja saglasnosti od strane nadležnog ministarstva za privremeno korišćenje navedenih poslovnih prostorija u skladu sa članom 4. Uredbe o zaštiti imovine delova preduzeća čije je sedište na teritoriji bivših Republika SFRJ, specificirana je procena vrednosti društvenog kapitala po potvrdi broj 0-616/92 od 01.12.1994.godine, a u toj proceni se nalazi i sporna nepokretnost u K., čija vrednost iznosi 2.574.524,96 dinara.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, pravilno zaključuje drugostepeni sud da je postupajući u skladu sa važećim propisima Republike Srbije na čijoj se teritoriji sporna nepokretnost nalazi došlo do osnivanja DD za promet na veliko i malo i posredovanje T. sa PO K., od poslovne jedinice pravnog prethodnika osnivača tuženog, a po Odluci od 17.09.1991.godine. Taj se privredni subjekat prema odluci o pripajanju od 28.12.1991.godine, a u skladu, sa propisima koji su važili na teritoriji Republike Srbije, na čijoj se teritoriji nepokretnost nalazi, pripojilo deoničkom društvu S.t. u mešovitoj svojini, čime je i imovina navedenog društva zapravo postala imovina društva pravnog sledbenika označenog društva, odnosno postala deo imovine DD S.t. kome se društvo pripojilo. Privatizacija društva DD S.t. izvršena je u skladu sa propisima Republike Srbije i u okviru navedene privatizacije izvršena je i procena vrednosti društvenog kapitala, koji je u S.t. d.d. unela T. d.d. K. od strane Agencije za privatizaciju. Time je po privatizaciji DD S.t. nastalo Akcionarsko društvo S. ovde tuženi.

Imajući u vidu navedeno, bez obzira što je G.p.s. OUR servis kupio navedenu nepokretnost po ugovoru o kupoprodaji iz 1978.godine, a potom se privatizovao po propisima zemlje svog sedišta, i postao G.a.z.d. DD, u trenutku kada su A.z.d. DD osnovali tužioca, unošenjem samo novčanog uloga, 2004.godine, i kada su G.a.z.d. spronom odlukom o povećanju osnovnog kapitala uneli sporne nepokretnosti u imovinu tužioca G.i. d.o.o. B., shodno navedenim promenama koja su se desila u međuvremenu, odnosno izvršenoj privatizaciji DD S.t. kome se pripojilo T. DD K. nastala od poslovne jedinice pravnog prethodnika osnivača tužioca, G.a.z.d., kao osnivač G.i., više nije bio vlasnik navedneih nepokretnosti, pa stoga nije ni mogao iste preneti na tužioca G.i. d.o.o. kroz svoju odluku o povećanju osnovnog kapitala unošenjem spornih nepokretnosti. Stoga, imajući u vidu navedeno, u vreme kada je osnivač tužioca doneo odluku da svoj osnivački kapital poveća unošenjem spornih nepokretnosti u kapital tužioca G.i. d.o.o. B., on shodno iznetom više nije bio nosilac prava svojine na istima, pa ih stoga nije mogao ni preneti, odnosno uneti kroz navedenu odluku kao svoj osnivački kapital tužiocu. Činjenica da je kod RGZ izvršen upis tužioca kao nosioca navedenih prava, ne utiče na drugačije stanovište suda, jer se radi o pretpostavci tačnosti upisa koja je oboriva i može se dokazivati i suprotno. Stoga, pravilno je stanovište nižestepenih sudova da zahtev tužioca da mu tuženi S. a.d. preda sporne nepokretnosti nije osnovan, te je stoga isti i odbijen, a odlukom prvostepenog suda, a potvrđen u postupku po žalbi.

Odlučujući po zahtevu iz protivtužbe, prvostepeni sud je utvrdio ništavost odluke o povećanju osnovnog kapitala G.i. d.o.o. i naložio RGZ brisanje upisa G.i. d.o.o. kao nosioca prava na spornim nepokretnostima. Drugostepeni sud je međutim, preinačio navedenu odluku odbijajući da utvrdi ništavost odluke o povećanju osnovnog uloga osnivača tužioca kod tužioca i ukinuo prvostepenu odluku i odbacio tužbu u delu u kome je traženo da se naloži RGZ brisanje upisa.

Prema Vrhovnom kasacionom sudu pravilno je stanovište drugostepenog suda po odluci o zahtevu iz protivtužbe kojime je odbijeno da se utvrdi ništavost odluke o povećanju osnovnog uloga osnivača tužioca kod tužioca G.i. d.o.o. unosom spornih nepokretnosti, jer se radi o pobijanju odluke Skupštine akcionara koje je regulisano odredbama člana 302. do 306. Zakona o privrednim društvima, a ove odredbe se primenjuju kod pobijanja odluke Skupštine društva sa ograničenom odgovornošću prema odredbama člana 152. Zakona o privrednim društvima. Tužilac ne spada, prema citiranim odredbama u krug lica koja mogu pobijati odluke Skupštine društva sa ograničenom odgovornošću, pa ni odluke o povećanju osnovnog kapitala. Kako je Zakon o privrednim društvima prema pravilnom nalaženju drugostepenog suda lex specialis u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima to označeni tuženi-protivtužilac ne može pobijati odluke osnivača tužioca o povećanju svog osnivačkog uloga, odnosno nije aktivno legitimisan na podnošenje ovakve tužbe i vođenje navedenog postupka po protivtužbi sa opredeljenim zahtevom za utvrđenje ništavosti odluke o povećanju kapitala tužioca.

Iz navedenih razloga, prema stanovištvu Vrhovnog kasacionog suda pravilno se drugostepenom odlukom preinačava odluka prvostepenog suda i zbog nedostatka aktivne legitimacije tuženog-protivtužioca za postupak po tom delu zahteva iz protivtužbe odbija zahtev kao neosnovan, a iz navedenih razloga. Vrhovni kasacioni sud takođe smatra da je pravilno stanovište drugostepenog suda prema kome sud ne može naložiti RGZ da izvrši brisanje upisa prava svojine tužioca na spornoj nepokretnosti, jer se ne radi o sudskoj nadležnosti, odnosno sudovi nisu nadležni da nalažu RGZ da izvrši brisanje određenog upisa ili izvrši upis određenog prava, pa je stoga u tom delu protivtužba kojom je navedeno traženo nedozvoljena. Kako je prvostepeni sud usvojio zahtev po protivtužbi u označenom delu i naložio brisanje, to je pravilno drugostepeni sud ukinuo odluku prvostepenog suda i tužbu u navedenom delu kao nedozvoljenu odbacio.

Na donošenje drugačije odluke ne utiču revizijski navodi tuženog- protivtužioca da kao posledica odbačaja tužbe u označenom delu ostaje u RGZ upis tužioca kao nosioca prava svojine odnosno kao vlasnika u RGZ, jer to nisu navodi koji utiči na dozvoljenost tužbe, a lica koja pretenduju da se utvrdi da su vlasnici određenih nepokretnosti imaju pravni put da ishoduju utvrđenje i zaštitu navedenog prava, ali ne kroz nalog RGZ za brisanje upisanih podataka. Revizijski navodi tuženog-protivtužioca da se ne radi o odluci Skupštine osnivača tuženog, već o odluci stranog pravnog lica kojom se vrši prenos svojine na imovini koja je na teritoriji Republike Srbije, te da je stoga trebalo primeniti odredbe Zakona o obligacionim odnosima nisu osnovane, jer se zahtevom iz protivtužbe izričito i jasno opredeljeno traži utvrđenje ništavosti odluke o povećanju osnivačkog uloga u delu te odluke kojim je sporna nepokretnost uneta kao osnivački ulog osnivača tužioca u imovinu tužioca.

Revizijski navodi tužioca-protivtuženog kojima se ističe da je tužilac od 2008.godine upisan kao nosilac prava svojine kod RGZ kao nadležnog registra, te da niko ni u roku od 5 godina, a ni do protivtužbe nije sporio navedeno pravo, što ukazuje da je on vlasnik spornih nepokretnosti nisu od uticaja na donošenje drugačije odluke, jer se upisom kod RGZ stvara pretpostavka tačnosti podatka o nosiocu određenog prava, a u sudskom postupku se ista može obarati postavljanjem adekvatnog zahteva da je drugo lice nosilac prava svojine i dostavljanjem dokaza u prilog navedenog zahteva, te će dejstvo te odluke po pravnosnažnosti voditi i promeni upisa nosioca prava u odgovarajućem registru.

Ni revizijski navodi da za unos spornih nepokretnosti kao osnivačkog uloga u imovinu tužioca postoji dozvola nadležnog ministarstva Republike Srbije, te dostavljena izjašnjenja i dopisi ministarstava Republike Srbije i Republike Slovenije nisu od uticaja jer je shodno iznetom stanovištu ovoga suda u vreme kada je navedena odluka o povećanju osnovičkog kapitala osnivača tužioca doneta, osnivač tužioca već nije bio vlasnik navedene nepokretnosti, jer je ista u skladu sa propisima Republike Srbije po principu lex rei sitae privatizovana u okviru privatizacije S.t. d.d. te je već bila deo imovine domaćeg pravnog lica S. AD V..

Iz navedenih razloga, revizije tužioca-protivtuženog i tuženog- protivtužioca nisu osnovane, pa se stoga iste odbijaju na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, kao što je odlučeno u izreci ove presude, a traženi troškovi revizijskog postupka ne dosuđuju s obzirom na uspeh stranaka u postupku po reviziji.

Predsednik veća-sudija,

Branko Stanić,s.r.