U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Slađane Nakić-Momirović, članova veća, u parnici tužilje G.G.-P. iz B., čiji je punomoćnik M.K., advokat iz B., protiv tuženog P. n. i m. DOO iz Beograda, čiji je punomoćnik S.B., advokat iz B., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 475/14 od 26.11.2014. godine, u sednici održanoj 24.02.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 475/14 od 26.11.2014. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2677/11 od 05.12.2012. godine, stavom prvim izreke, poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog br. 781 od 02.06.2011. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu br. 908 od 14.04.2008. godine i obavezan tuženi da tužilju vrati na rad i prizna joj sva prava po osnovu rada. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova postupka plati 67.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 05.12.2012. godine do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 475/14 od 26.11.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke u delu kojim je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog br. 781 od 02.06.2011. godine i obavezan tuženi da tužilju vrati na rad. Stavom drugim izreke ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke kojim je obavezan tuženi da tužilji prizna sva prava po osnovu rada i u stavu drugom izreke (rešenje o troškovima postupka) i u ovom delu predmet vraćen istom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je odgovorila na reviziju tuženog, tražeći da se ista odbije, a zahtevala je i naknadu troškova sastava odgovora na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 399. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba čl. 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz stava 1. istog člana, na koju se revizijom tuženog neosnovano ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog, na osnovu ugovora o radu od 14.04.2008. godine i obavljala je poslove samostalnog referenta - medijskog savetnika u odeljenju prodaje oglasa. Rešenjem tuženog od 02.06.2011. godine otkazan joj je ugovor o radu uz isplatu otpremnine, jer je za njenim radom prestala potreba, a nije mogao da joj se omogući premeštaj na druge poslove, obezbedi rad kod drugog poslodavca i ostvare druga prava u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. Komisija za utvrđivanje viška zaposlenih ustanovila je da višak kod tuženog predstavljaju 22 radnika, među kojima se nalazila i tužilja, jer su ukinuti poslovi koje je do tada obavljala. Sporazumom zaključenim između tuženog i novog sindikata P. od 31.03.2009. godine određen je broj zaštićenih članova u sindikatu. Članom 3. Sporazuma predviđeno je da novi sindikat kod tuženog ima pravo na tri zaštićena člana sindikalnog odbora, dok je u članu 5. navedeno da će bilo koja promena sa spiska zaštićenih članova biti predmet novih pregovora poslodavca i sindikata. Iz spiska u prilogu Sporazuma proizilazi da su kao zaštićeni članovi sindikata kod tuženog pored predsednika B.S. bili određeni S.S., G.K. i M.K.. Na sednici novog sindikata P. održanoj 09.05.2011. godine doneta je odluka o zameni dva zaštićena člana odbora, kao zaštićen član izabrana je tužilja i istog dana sindikat je o tome obavestio poslodavca. Po zahtevu poslodavca za dostavu dokumentacije, sindikalna organizacija je 18.05.2011. godine direktoru tuženog dostavila tražena pismena.

Po shvatanju ovog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su poništili kao nezakonito rešenje tuženog kojim je tužilji otkazan ugovor o radu i obavezan tuženi da tužilju vrati na rad, dajući razloge koje u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Prema članu 188. stav 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ...) broj sindikalnih predstavnika koji uživaju zaštitu od otkaza ugovora o radu utvrđuje se kolektivnim ugovorom, odnosno sporazumom sindikata sa poslodavcem, zavisno od broja članova sindikata kod poslodavca.

Iz sadržine navedene odredbe proizilazi da je poslodavac ovlašćen da sa sindikatom pregovara o broju sindikalnih predstavnika, ali ne i o licima koje sindikat imenuje ili bira za svog predstavnika, jer je odlučivanje o tome u domenu samostalne odluke sindikalno organizovanog kolektiva, kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi. Kad sindikat donese odluku o zameni svojih zaštićenih predstavnika i o tome blagovremeno obavesti poslodavca, izabrani ili imenovani zaštićeni predstavnik sindikata ne može trpeti štetne posledice izostanka saglasnosti poslodavca za zaključenje aneksa sporazuma bez za to razumno prihvatljivog razloga.

Iz navedenih razloga, pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da je u vreme donošenja osporene odluke o otkazu ugovora o radu tužilja bila izabrani sindikalni predstavnik koji uživa posebnu zaštitu od otkaza ugovora o radu iz člana 188. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, zbog čega su pravilno usvojili tužbeni zahtev za poništaj osporenog rešenja. Okolnost da sindikat tuženog sa poslodavcem nije postigao saglasnost u pogledu zamene zaštićenih sindikalnih predstavnika je bez uticaja na drukčiju odluku, s obzirom da je izbor i imenovanje sindikalnih predstavnika zakonom garantovano pravo sindikata i da do zaključenja novog sporazuma nije došlo isključivo krivicom poslodavca.

Pravilna je i odluka u pogledu zahteva tužilje za vraćanje na rad, jer je doneta pravilnom primenom pravila iz člana 191. stav 2. Zakona o radu.

Na osnovu člana 405. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Odbijen je zahtev za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, jer ova procesna radnja nije bila potrebna u revizijskom postupku, u smislu člana 154. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.