Protiv navedenih pravosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog J.P.:

-advokat M.P., zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. i stav 2. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe, a da branilac i okrivljeni budu pozvani na javnu sednicu veća,

-advokat B.S., zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. i 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 487. stav 1. ZKP pa je nakon razmatranja spisa predmeta i navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog našao:

Zahtevi su nedozvoljeni.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branioci okrivljenog J.P., navođenjem kao razloga za podnošenje zahteva bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP odnosno povrede zakona iz člana 439. tačka 1. i 2. ZKP, samo formalno označavaju povrede zakona iz člana 485. stav 4. ZKP – zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuju u čemu se one sastoje, već suštinski u obrazloženju zahteva osporavaju i polemišu sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Naime, branilac okrivljenog J.P., advokat M.P. kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a suprotno utvrđenjima u napadnutim odlukama, navodi da okrivljeni nije doveo u zabludu ni agenciju ni oštećene da iz činjeničnog stanja u spisima predmeta proizilazi nesaglasnog između izreke presude i dokaza u spisima predmeta, jer sud okrivljenog oglašava krivim za dovođenje u zabludu oštećenih u odnosu na hipoteku iz 1993. godine koja je obrisana, a izrekom presude i optužnim aktom se ne stavlja na teret okrivljenom kredit iz 1994. godine gde je navodno stavljena hipoteka na stan za ovaj kredit samoinicijativno od strane „J.“ i Preduzeća „A.“ bez znanja, odobrenja i saglasnosti okrivljenog za stavljanje intabulacije za stan, te da je u odnosu na ovaj kredit i hipoteku okrivljeni oštećene doveo u zabludu, iz čega proizilazi da okrivljeni nije ni mogao izvršiti krivično delo koje mu je stavljeno na teret. S druge strane, branilac okrivljenog J.P. advokat B.S. navodi da iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da nema krivice na strani okrivljenog, kao elementa krivičnog dela prevare kao ni prevarne namere za dovođenje u zabludu oštećenog radi pribavljanja imovinske koristi, pa je pogrešan zaključak suda i pogrešna primena zakona koja se odnosi na umišljaj okrivljenog s obzirom da je zbog konfuznog poslovnog odnosa u vreme hiperinflacije između „A.“ i „J.“ kao i „J. B.“ sam okrivljeni bio u zabludi u vezi podataka iz poslovnog odnosa.

Kako su, dakle u podnetom zahtevu samo formalno označene povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno - bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 1. i 2. ZKP - a suštinski se ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva - na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud je zahteve branilaca okrivljenog J.P. u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog J.P., advokata M.P., na kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, obzirom da ista ne predstavlja zakonom propisan razlog iz člana 485. stav 4. ZKP, zbog koga bi okrivljenom bilo dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                       Dragiša Đorđević, s.r.