U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biljane Dragojević i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužilje S.Š.Ć. iz P., čiji je punomoćnik advokat B.P. iz P., protiv tuženog B.Ć. iz P., čiji je punomoćnik advokat D.P. iz P., radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 4/16 od 12.01.2016. godine, u sednici održanoj 26.05.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 4/16 od 12.01.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu P2 288/2015 od 21.10.2015. godine, utvrđeno je da je tuženi izvršio porodično nasilje prema tužilji tako što je ugrozio njen telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo u više navrata, te joj je 20.05.2014. godine naneo laku telesnu povredu u vidu krvnog podliva u predelu levog obraza i nastavio sa stalnim vređanjem i omalovažavanjem, zbog čega je određena mera zaštite od nasilja u porodici u vidu zabrane daljeg uznemiravanja tužilje (1). Tuženom je zabranjeno približavanje tužilji na udaljenosti od pet metara, sa trajanjem ove mere zaštite godinu dana od presuđenja (2). Odbijen je tužbeni zahtev da se odredi mera zaštite od nasilja u porodici preseljenjem tuženog iz porodičnog stana opisanog u izreci (3). Tuženi je obavezan da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 54.500,00 dinara (4).

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 4/16 od 12.01.2016. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena je prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude u usvajajućem delu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je odgovorila na reviziju tuženog.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama ovlašćenja iz člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11...55/14) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do nepravilne primene neke od odredaba ovog zakona, zbog čega nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju parnične stranke su prvo zasnovale vanbračnu zajednicu a zatim su zaključile brak 28.07.2013. godine. U braku su dobili sina P., rođenog ... godine. Po zaključenju braka živeli su u iznajmljenom stanu. Posle rođenja sina su, zajedno sa tužiljinom ćerkom iz prvog braka, započeli zajednički život u stanu kupljenom na kredit za svoje porodične potrebe. Porodičnu zajednicu tužilja je napustila 31.07.2014. godine, zajedno sa maloletnom decom, I. i P., i prešla je da živi kod svoje majke, u njenoj porodičnoj kući, zbog nastalog konflikta sa tuženim, što je uslovilo i podnošenje tužbe u ovoj parnici radi zaštite od nasilja u porodici.

Na osnovu izvedenih dokaza je utvrđeno da su međusobni odnosi stranaka bili loši i pre zaključenja braka i nastavili su se u braku što je kulminiralo dana 20.05.2014. godine, kada je došlo do verbalnog i fizičkog sukoba između njih, u prisustvu tužiljine mal. ćerke iz prvog braka. Tom prilikom je tuženi počeo da vređa tužilju i posle kraće verbalne rasprave je udario otvorenom šakom u predelu leve strane lica. Na pregledu u bolnici je kod tužilje konstatovana laka telesna povreda. Prijemna urgentna služba je nakon izvršenog pregleda 20.05.2014. godine uputila tužilju specijalisti za sudsku medicinu. Iz izveštaja lekara specijaliste sudske medicine od 21.05.2014. godine, utvrđeno je da je tužilja zadobila povredu u predelu levog obraza sa krvnim podlivom, što je kvalifikovano kao laka telesna povreda. Događaj je prijavljen Policijskoj upravi Požarevac, koja je o ovom događaju, kao i ranijem događaju od 11.06.2014. godine sačinila službenu belešku. Prethodna prijava tužilje protiv tuženog takođe se odnosila na maltretiranje. Osnovno javno tužilaštvo u Požarevcu podnelo je protiv tuženog krivičnu prijavu 01.09.2014. godine zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ. Pokrenut je i prekršajni postupak za događaj koji je predmet tužbe i tužbenog zahteva u ovoj parnici. Na osnovu rezultata veštačenja medicinske struke i mišljenja veštaka od 28.09.2015. godine utvrđeno je da je povreda tužilje u vidu krvnog podliva levog obraznog dela, mogla nastati tupinom mehaničkog oruđa, udarcem otvorene šake ili šakom stisnutom u pesnicu, laktom, kolenom i sl.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su utvrdili da je tuženi učinio prema tužilji akt nasilja u porodici, koji je predmet tražene sudske zaštite, i odredili meru zaštite tako što su mu zabranili dalje uznemiravanje i dalje približavanje tužilji u trajanju od godinu dana od dana presuđenja.

Neosnovani su navodi i razlozi revizije tuženog kojima se pravnosnažna presuda pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prema odredbi člana 197. stav 1. Porodičnog zakona, nasilje u porodici je ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Stavom 2. istog zakonskog člana navedeni su karakteristični vidovi nasilja u porodici, koji se u praksi najčešće javljaju.

Neosnovani su navodi tuženog u reviziji da su bračne odnose stranaka i njihovo ponašanje u kontekstu konkretnih događaja sudovi pogrešno tumačili utvrđenjem da je on u dužem periodu i kritičnom prilikom izvršio akt porodičnog nasilja nad tužiljom. Pravilnost zaključivanja nižestepenih sudova, obrazložena u pobijanim presudama, potkrepljena je utvrđenim činjenicama i mišljenjem nadležnog centra za socijalni rad, kako u pogledu postojanja nasilja, tako i potrebe i svrsishodnosti izricanja odgovarajućih mera zaštite u cilju prevencije daljih konflikata i sprečavanja budućeg uznemiravanja i nasilja.

Nasilje u porodici podrazumeva svako ponašanje koje odstupa od standarda uobičajenog ophođenja i komuniciranja sa članovima porodice. Da bi takvo ponašanje bilo kvalifikovano kao nasilje u porodici nije neophodan određeni kontinuitet, tj. trajnost i višekratnost takvog ponašanja. U određenim situacijama, kao što je i konkretan životni događaj koji je bio povod prestanka bračne i porodične zajednice i višestrukog pokretanja postupaka za sudsku zaštitu, dovoljan je jedan akt ponašanja koji ima karakter nasilja u porodici. Postojanje takve situacije u ovom konkretnom sporu potvrđuje i celokupno činjenično stanje utvrđeno u sprovedenom postupku. Poremećeni bračni odnosi stranaka, sa učestalim verbalnim sukobima, prijave supružanskog nasilja tuženog od strane tužilje za izvršeno vređanje i verbalno maltretiranje, pa i pokušaj fizičkog nasrtanja, njeno prethodno napuštanje bračne zajednice iz istog razloga i poslednji događaj u kojem je tuženi udario tužilju i naneo joj laku telesnu povredu potvrđuju ispravnost odlučivanja nižestepenih sudova u postupku zaštite od nasilja u porodici.

Mere zaštite propisane su članom 198. stav 2. Porodičnog zakona i izriču se u skladu sa izvršenom vrstom nasilja i ciljem zaštite, kao sankcija za učinjenu povredu ali i iz preventivnih razloga, radi sprečavanja budućeg uznemiravanja i nasilja i obezbeđenja spokojstva i bezbednosti ne samo žrtve, već i ostalih članova porodice. U konkretnom slučaju neposredna žrtva je supruga ali su posredno to i maloletna deca kao prisutni članovi porodice i očevici događaja i konflikta roditelja.

Izrečene mere zaštite sastoje se u zabrani daljeg uznemiravanja i fizičkog približavanja tužilji na udaljenosti od pet metara, u trajanju od godinu dana od donošenja presude. Ove mere su donete u skladu sa odredbom člana 198. stav 2. tač.3. i 5. Porodičnog zakona. One su po svojoj sadržini i dejstvu kao i vremenskom trajanju, ograničene samo na odnos stranaka kao bračnih drugova u ulozi nasilnika i žrtve. Svojim postojanjem one opominju i upozoravaju učinioca da se uzdrži svakog budućeg, pa i najmanjeg agresivnog ponašanja, a s tim u vezi i da se uzdrži od prihvatanja svake moguće provokacije, koja bi mogla da dovede do takvog njegovog ponašanja.

Mere zaštite izrečene nižestepenim presudama mogu da budu korisne za sve učesnike porodičnog odnosa, naročito radi uspešnijeg funkcionisanja stranaka u međusobnom odnosu kao roditelja, u najboljem interesu zajedničkog maloletnog deteta. Pri tome, izrečene mere ne treba da utiču na pravo i dužnost tuženog kao oca da ostvaruje viđanje i lični odnos sa maloletnim detetom, što je pravo i interes deteta u smislu člana 61. Porodičnog zakona. Sama okolnost prestanka porodične zajednice i odvojenog stanovanja stranaka sprečava mogućnost nastanka novih konfliktnih situacija i akata nasilja u odnosu na supružnika, te omogućava svrsishodno sprovođenje izrečene mere zaštite i njeno pozitivno dejstvo. Delotvornost izrečene mere protiv nasilja u porodici podrazumeva njeno pozitivno delovanje na odnose stranaka kao roditelja u pogledu vršenja roditeljskog prava, izdržavanja i odvijanja ličnih odnosa roditelja koji ne živi sa detetom i zajedničkog maloletnog deteta stranaka.

Većim delom navoda svoje revizije tuženi neposredno ili posredno ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Takvi navodi nisu posebno razmotreni budući da u smislu člana 407. stav 2. ZPP, ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog. Istovremeno ne dovode u sumnju pravilnu primenu materijalnog prava iz navedenih odredaba Porodičnog zakona.

Primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević,s.r.