U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužioca V.M. iz B., čiji su punomoćnici N.R. i N.J., advokati iz Z., protiv tuženog P. K. a.d. u restrukturiranju, radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1891/15 od 01.10.2015. godine, u sednici održanoj 28.04.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1891/15 od 01.10.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3837/12 od 28.04.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu br. 2260 od 05.03.2012. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da ga tuženi vrati na rad i to na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i iskustvu, a stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1891/15 od 01.10.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke, delu stava drugog izreke koji se odnosi na vraćanje tužioca na rad i delu stava trećeg izreke koji se odnosi na troškove tužioca. Ista presuda ukinuta je u preostalom delu stava drugog izreke i odbačena tužba u odnosu na zahtev da se obaveže tuženi da tužioca rasporedi na radne zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i radnom iskustvu.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme počev od 25.05.1979. godine. U septembru mesecu 2012. godine kod tuženog je primećena povećana potrošnja goriva, zbog čega su radnici obezbeđenja po nalogu direktora organizovali praćenje zaposlenih kako bi se utvrdilo da li dolazi do otuđenja goriva. Tužilac je 11.09.2012. godine radio u drugoj smeni i odmah na početku radnog vremena oko 13,40 časova zatečen je kako traktor sa praznom prikolicom parkira kod prazne deponije zagorelog stajnjaka koji se nalazi van kruga ekonomskog dvorišta. Tužioca su zaustavili radnici obezbeđenja koji su posle izvršenog pregleda u traktoru kod tužioca zatekli dva kanistera sa gorivom od kojih je jedan bio pun, a drugi napunjen više od polovine tako da je u kanisterima bilo 16,5 litara goriva. U postupku pred nižestepenim sudovima utvrđeno je šta podrazumeva radni dan traktoriste u drugoj smeni. Prema rasporedu poslova koje je bliže opisan, tužilac nije imao nikakvu potrebu da se nalazi kod prazne betonske deponije u vreme kada je zatečen sa kanisterima i zaustavljen od strane obezbeđenja. Tužilac je kritičnom prilikom zatečen kako uzima ranije pripremljene kanistere napunjene gorivom i stavlja ih u traktorsku prikolicu, a na mestu gde su kanisteri bili sakriveni pronađeno je i crevo za istakanje goriva. Prema pismenom izjašnjenju tužioca na upozorenje o postojanju razloga za otkaz koje mu je uručeno 13.09.2012. godine, imao je saznanja da se na deponiji nalaze kanisteri sa gorivom dva dana pre navedenog događaja i da je dan ranije izvršio proveru da li se kanisteri i dalje nalaze na deponiji. Nije prijavio nadležnima postojanje kanistera na deponiji. Tužiocu je prestao radni odnos danom prijema rešenja o otkazu ugovora o radu zbog povrede radne obaveze nezakonito raspolaganje sredstvima poslodavca i druge nezakonite radnje kojima se poslodavcu nanosi šteta, krađa imovine, neosnovano pribavljanje materijalne koristi na radu i u vezi sa radom.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili zahtev za poništaj rešenja o otkazu.

Prema članu 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na njegovo ponašanje i ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom i ugovorom o radu.

Po članu 144. stav 1. tačka 3, 46, 47. Kolektivnog ugovora kao i člana 16. stav 1. tačka 3, 46. i 47. ugovora o radu poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze ili ne poštuje radnu disciplinu ili pravila ponašanja i to nezkonito raspolaganje sredstvima poslodavca i druge nezakonite radnje kojima se poslodavcu nanosi šteta, krađa imovine i pronevera ili manjak u finansijskom i materijalnom zaduženju zaposlenog, neosnovano pribavljanje materijalne koristi na radu ili u vezi sa radom.

S obzirom da je tužilac prema sopstvenoj izjavi dva dana pre spornog događaja imao saznanja da se na deponiji nalaze kanisteri sa gorivom, da je dan pre kritičnog događaja proverio da li se kanisteri nalaze na tom mestu, da o tome nije obavestio nadređene, da je zatečen kako uzima kanistere napunjene gorivom i stavlja ih u kabinu traktora, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužilac kriv za učinjene povrede radnih obaveza koje su mu stavljene na teret, zbog čega nema uslova za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu.

U reviziji se osporava utvrđeno činjenično stanje što nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Ljubica Milutinović,s.r.