Protiv drugostepene presude kojom je pravnosnažno okončan postupak, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju uz navod da se pobija iz svih razloga predviđenih zakonom.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravilnost pobijane presude u granicama ovlašćenja iz člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...55/14) i utvrdio da je revizija neosnovana.

Pobijana presuda ne sadrži bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, jer su sudovi o zahtevu odlučili u granicama svoje nadležnosti. Revizijom se ne ukazuje na neku drugu povredu postupka koja predstavlja dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. i 3. ZPP, zbog koje bi se pobijana presuda morala ukinuti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su bivši vanbračni partneri. Njihova zajednica života je trajno prekinuta 24.07.2015. godine. Stranke imaju jedno zajedničko dete, sina A. rođenog ... godine, koji sada živi sa tužiljom kao majkom u kući babe po majci. U toku je postupak radi vršenja roditeljskog prava. Tuženi kao otac viđa dete, najčešće tako što ga preuzima njegov brat.

U vreme trajanja zajednice života, stranke su živele u zajedničkom domaćinstvu sa roditeljima tuženog i porodicom njegovog brata. Njihovi odnosi su i ranije kulminirali svađama, najčešće zbog sumnje tužilje da tuženi održava vezu sa drugim ženama. Svađe su bile česte. Jednom prilikom tuženi je sa sprata bacao lične stvari tužilje i terao je iz kuće. Kritičnom prilikom 24.07.2015. godine, tužilja je sa zajedničkim detetom tuženog bila u sobi. Posle završene noćne smene, tuženi je sa bratom došao sa posla, razgovarao je sa majkom u kuhinji, posle čega je ušao kod tužilje, počeo da viče na nju, zbog nezadovoljstva njenim čuvanjem deteta. U jednom momentu uhvatio je za vrat ispod brade i vukao je kroz sobu do terase. Rukom je uhvatio i za nadlakticu desne ruke. Tada joj je rekao da ako joj ne odgovara život u njihovoj kući može odmah da ide, što je tužilja i uradila. Pozvala je telefonom svoju majku, koja joj je krenula u susret. Posle toga je isključila mobilni telefon, zbog čega je tuženi slao poruke njenoj majci. Tužilja slučaj nije prijavila policiji jer nije htela konflikt sa porodicom tuženog. Događaj se desio za vikend, a u ponedeljak je tužilja zatražila pomoć od stručnih lica Centra za socijalni rad. Na njihovu sugestiju je 28.07.2015. godine, otišla na lekarski pregled, kojom prilikom je konstatovano da je pretrpela lake telesne povrede u vidu nagnječenja na vratu. Dala je podatak da je zadobila povredu u prepirci sa tuženim. Kritičnom prilikom u kući roditelja tuženog bio je i otac tuženog koji je video da se stranke guraju i čuo da njegov sin tera tužilju iz kuće. Kada je u ponedeljak otišao po dete kod tužilje, ona mu je pokazala modrice uz izjavu da je to učinio njegov sin. Ostali članovi porodice tuženog nisu bili prisutni verbalnom i fizičkom sukobu stranaka. Majka tužilje je takođe videla modrice na vratu i ruci tužilje. Tuženi nije krivično odgovarao. Prekršajno je osuđen u 2015. godini zbog narušavanja javnog reda i mira u fizičkom sukobu sa komšijom.

Pribavljen je nalaz i mišljenje stručnog tima Centra za socijalni rad K. sa izloženim stavom o opravdanosti i celishodnosti izricanja mera zaštite od nasilja u porodici, da bi se ispunili ciljevi specijalne prevencije, jer postoje rizici da se konflikti stranaka sa elementima psihičkog i fizičkog nasilja prodube, budući da je u toku sudski postupak za poveravanje deteta iz vanbračne zajednice. Mišljenje organa starateljstva sadrži i predlog za izricanje mere zabrane daljeg uznemiravanja i približavanja tužilje na udaljenosti manjoj od 100 metara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja i stručnog mišljenja organa starateljstva nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su zaključili da je tuženi učinio prema tužilji kao vanbračnoj partnerki akt nasilja u porodici, koji je predmet tražene sudske zaštite, i odredili meru zaštite zabranom približavanja tužilji na manjoj udaljenosti od 50 metara i zabranom svakog grubog, drskog i zlonamernog ponašanja prema njoj, u trajanju od godinu dana od presuđenja uz mogućnost produženja tog vremena u slučaju ponavljanja nasilja.

Neosnovani su navodi i razlozi revizije tuženog kojima se pravnosnažna presuda pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prema odredbi člana 197. stav 1. Porodičnog zakona, nasilje u porodici je ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Stavom 2. ovog zakonskog člana navedeni su karakteristični vidovi nasilja u porodici, koji se u praksi najčešće javljaju.

Neosnovani su navodi tuženog u reviziji da su sudovi pogrešnim tumačenjem normi materijalnog prava ocenili kao njegovo nasilje prema tužilji ono što predstavlja uzajamni verbalni sukob, raspravu stranaka kao vanbračnih partnera i roditelja, za koje tvrdi da ih je isprovocirala tužilja. Pravilnost zaključivanja i odlučivanja nižestepenih sudova, obrazloženo pobijanim presudama, potkrepljeno je utvrđenim činjeničnim stanjem i mišljenjem nadležnog centra za socijalni rad, kako u pogledu postojanja akata nasilja, tako i potrebe i svrsishodnosti izricanja odgovarajućih mera zaštite u cilju prevencije daljih konflikata i sprečavanja budućeg uznemiravanja i nasilja.

Nasilje u porodici podrazumeva svako ponašanje koje odstupa od standarda uobičajenog ophođenja i komuniciranja sa članovima porodice. Da bi takvo ponašanje bilo kvalifikovano kao nasilje u porodici nije neophodno dugo trajanje i višekratnost takvog ponašanja. U određenim situacijama, kao što je i konkretan životni događaj, dovoljan je jedan akt ponašanja koji ima karakter nasilja u porodici. Nasilje predstavlja i izvršeno vređanje i verbalno maltretiranje ličnosti drugog vanbračnog partnera u toku ili bez međusobnog verbalnog sukoba.

Takođe, fizičko povređivanje, pa i sam pokušaj fizičkog nasrtanja, predstavlja akt nasilja i iziskuje reakciju svih članova porodice, ali i reakciju i preduzimanje mera zaštite od strane svih nadležnih državnih organa, u okviru njihove zakonske nadležnosti.

Zato su nižestepeni sudovi pravilnom primenom člana 198. stav 2. tač.3. i 5. Porodičnog zakona izrekli mere zaštite odgovarajuće izvršenim radnjama nasilja i odredili njihovo trajanje. U pitanju su adekvatne i svrsishodne mere koje nisu samo sankcija za utvrđenu radnju nasilja, već imaju specifično preventivno dejstvo radi sprečavanja budućeg uznemiravanja i nasilja i obezbeđenja spokojstva i bezbednosti ne samo žrtve, već i ostalih članova porodice, posebno odvijanja porodičnih odnosa u situaciji kada stranke imaju zajedničko maloletno dete. Po svojoj sadržini i dejstvu, mere zaštite opominju i upozoravaju učinioca da se uzdrži svakog budućeg i najmanjeg agresivnog ponašanja bez obzira da li je izazvano i da li postoji provokacija koja bi mogla da dovede do takvog ponašanja. Međusobni odnosi i ponašanje parničnih stranaka kao bivših vanbračnih partnera su uzajamno povezani i uslovljeni. Posle trajnog prestanka porodične zajednice, njihovi odnosi treba da budu usmereni ka boljem ostvarenju uloge roditelja u pogledu vršenja roditeljskih prava i obaveza prema zajedničkom detetu, u skladu sa njegovim najboljim interesom. To je posebno nužno zbog toga što je u toku postupak pred sudom radi vršenja roditeljskog prava i što je neophodno da se neometano odvijaju lični odnosi između tuženog, kao roditelja sa kojim dete ne živi, i zajedničkog maloletnog deteta stranaka. U tom smislu izrečena mera zaštite od nasilja i njena vremenska i prostorna distanca treba da obezbedi stvaranje uslova da se iznađe rešenje u cilju prevazilaženja nastale konfliktne situacije i stabilizacije njihovih odnosa, posebno na roditeljskom planu.

U većem delu navodi revizije tuženog se neposredno ili posredno odnose na sprovedeni dokazni postupak i ocenu dokaza, te upućuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Takvi navodi nisu posebno razmotreni budući da u smislu člana 407. stav 2. ZPP ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog. Istovremeno ne dovode u sumnju pravilnost presuđenja i primenu materijalnog prava sadržanog u odredbama Porodičnog zakona.

Primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Ljubica Milutinović,s.r.