U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Stojadin Mitić, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Putevi Srbije“, …, čiji je punomoćnik Dragoljub Rajević, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3012/14 od 12.11.2014. godine, u sednici održanoj 05.10.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3012/14 od 12.11.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 127/14 od 30.05.2014. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i poništeno kao nezakonito rešenje tuženog br. ... od 19.03.2012. godine o prestanku radnog odnosa tužiocu, pa je obavezan tuženi da tužioca vrati u radni odnos na odgovarajuće poslove i radne zadatke, kao i da mu prizna sva prava na radu i po osnovu rada, u roku od osam dana od prijema presude; stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 186.750,00 dinara u roku od osam dana od prijema presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3012/14 od 12.11.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i presuda Osnovnog suda u Nišu P1 127/14 od 30.05.2014. godine, potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme po ugovoru o radu od 14.09.2006. godine i aneksu ugovora o radu od 20.05.2008. godine, a obavljao je poslove ... na ... u .... Rešenjem tuženog br. ... od 19.03.2012. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. tačka 2. Zakona o radu zbog povrede radne obaveze, vršenja naplate putarine po magnetnoj kartici u zatvorenom sistemu naplate, suprotno propisanoj proceduri rada i dužnostima ... iz Pravilnika o obavljanju poslova posebne naknade za upotrebu puta ili putnog objekta. Radnju koja je utvrđena kao povreda radne obaveze u vezi naplate putarine, tužilac je izvršio 28.10.2011. godine. Tog dana tužilac je sačinio dnevni izveštaj o uplati pazara u kome je iznos od 770,00 dinara evidentiran kao vanredni prihod – pazar po istekloj NRU, a izveštaj je potpisan i overen od strane tročlane komisije. Tužilac je sledećeg dana 29.10.2011. godine o ovom događaju obavestio svog neposrednog rukovodioca BB, na čiji zahtev je sačinio izjavu koju je neposredni rukovodilac istog dana prosledio rukovodiocu radne jedinice na dalji postupak. Aktom br. 116-26 od 21.02.2012. godine, viši kontrolor je obavestio v.d. generalnog direktora tuženog o učinjenoj povredi radne obaveze … AA, ovde tužioca. Pre donošenja osporenog rešenja tužilac je upozoren na razloge za otkaz ugovora o radu, o kojima se izjasnio, a zatraženo je i mišljenje sindikata.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijlano pravo kada su usvojili tužbeni zahtev i poništili kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužiocu i obavezali tuženog da tužioca vrati na rad.

Odredbom člana 179. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 i 61/05) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu.

Odredbom člana 184. stav 1. Zakona o radu, propisano je da otkaz ugovora o radu iz člana 179. tačka 1, 2, 3, 5. i 6. ovog zakona poslodavac može dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tuženi za eventualno učinjene propuste tužioca prilikom naplate putarine na dan 28.10.2011. godine, saznao sutradan 29.10.2011. godine, kada je tužilac neposrednog rukovodioca obavestio o spornom događaju, koji je izjavu tužioca tog dana - 29.10.2011. godine prosledio rukovodiocu radne jedinice na dalji postupak. Kako je tuženi sporno rešenje o otkazu ugovora o radu zbog povrede radne obaveze iz člana 179. tačka 2. Zakona o radu doneo 19.03.2012. godine, a za činjenice koje obrazuju otkazni razlog saznao je 29.10.2011. godine, to je protekao subjektivni rok od 3 meseca iz člana 184. stav 1. Zakona o radu, čijim istekom je nastala prekluzija u pogledu mogućnosti otkazivanja, zbog čega je sporno rešenje nezakonito. Obzirom da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos, tuženi je u obavezi da tužioca vrati na rad na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Imajući u vidu navedeno, neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava. U reviziji tuženi ponavlja žalbene navode kojima se ukazuje da je datum saznanja tuženog za povredu radne obaveze 21.02.2012. godine, kada je generalni direktor tuženog obavešten o radnjama tužioca dopisom Odseka video nadzora. Vrhovni kasacioni sud je našao da su ovi navodi neosnovani i da je pravilno stanovište drugostepenog suda da se momenat saznanja za povredu radne obaveze ne vezuje samo za organ koji je ovlašćen da donese rešenje o otkazu ugovora o radu (direktor ili ovlašćeno lice), već je relevantno i saznanje drugih lica (organa) koja vrše nadzor nad radom zaposlenih (neposredni rukovodilac, rukovodilac radne jedinice, sektora i drugi), jer to, suprotno revizijskim navodima, nisu „bilo koja koja druga lica zaposlena kod tuženog“.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić