Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u vanparnici predlagača AA iz ..., čiji je staratelj BB iz ... a, protiv protivnika predlagača Narodne banke Srbije iz ... i Republike Srbije, Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije, čiji je zakonski zastupnik Državni pravobranilac iz Beograda, radi donošenja rešenja koje zamenjuje ugovor o zakupu stana, odlučujući o reviziji protivnika predlagača Narodne banke Srbije, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 1153/2014 od 11.03.2015. godine, na sednici održanoj 23.11.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana revizija protivnika predlagača Narodne banke Srbije i POTVRĐUJE rešenje Višeg suda u Beogradu Gž 1153/2014 od 11.03.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Prvi osnovni sud u Beogradu, rešenjem R1 817/12 od 26.09.2013. godine, usvojio je predlog predlagača, tako što je konstatovao da je predlagač nosilac prava zakupa na neodređeno vreme na stanu broj ..., na ... spratu, u ulici ... u ..., ukupne površine 51 m2, koji se sastoji iz dve sobe, jedne kuhinje, jednog kupatila – klozeta sa VC-om, jednog predsoblja, jednog balkona, jedne lođe i jednog podruma, što je protivnik predlagača Narodna banka Srbije dužna da prizna i trpi (stav prvi izreke). Obavezao je predlagača da na ime zakupa stana iz stava prvog ovog rešenja plaća protivniku predlagača mesečnu zakupninu u skladu sa članom 32. Zakona o stanovanju (stav drugi izreke). Konstatovao je da ovo rešenje zamenjuje ugovor o zakupu stana, sve dok se takav ugovor između predlagača i protivnika predlagača Narodne banke Srbije ne zaključi (stav treći izreke). Odbio je kao neosnovan predlog predlagača u odnosu na protivnika predlagača Republiku Srbiju, Republičku direkciju za imovinu Republike Srbije (stav četvrti izreke). Obavezao je predlagača da naknadi protivniku predlagača Republici Srbiji, Republičkoj direkciji za imovinu troškove postupka u iznosu od 6.000,00 dinara (stav peti izreke).

Viši sud u Beogradu, rešenjem Gž 1153/2014 od 11.03.2015. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu protivnika predlagača Narodne banke Srbije i potvrdio rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu R1 817/12 od 26.09.2013. godine u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke.

Protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, protivnik predlagača Narodna banka Srbije je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Prvi osnovni sud u Beogradu, rešenjem R1 817/12 od 08.09.2015. godine, ispravio je rešenje tog suda R1 817/12 od 26.09.2013. godine, tako da u prvom stavu izreke rešenja u četvrtom redu, umesto „na stanu broj ..., na ... spratu u ulici ... u ...“, treba da stoji „na stanu broj ..., na ... spratu u ulici ... broj ... u ...“ i konstatovao da u ostalom delu rešenje ostaje neizmenjeno.

Viši sud u Beogradu, rešenjem Gž 1153/14 od 22.12.2015. godine, ispravio je rešenje tog suda Gž 1153/14 od 11.03.2015. godine, tako što u stavu prvom obrazloženja rešenja u trećem redu umesto reči „na stanu broj ...“, treba da stoje reči „na stanu broj ...“, i konstatovao da u ostalom delu rešenje ostaje neizmenjeno.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje u pobijanom delu na osnovu člana 408. a u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), a u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku – ZVP („Sl. glasnik SRS“, broj 25/82, 48/82, „Sl. glasnik RS“, broj 46/95, 18/05, 85/12, 45/13, 55/14, 6/15 i 106/15), pa je utvrdio da revizija protivnika predlagača Narodne banke Srbije nije osnovana.

U provedenom postupku nije učinjena povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti na osnovu člana 408. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, nosilac stanarskog prava na predmetnom stanu bila je majka predlagača VV, na osnovu ugovora o korišćenju stana broj ..., zaključenim između Gradskog stambenog preduzeća i VV, kao nosioca stanarskog prava. U navedeni ugovor su kao članovi porodičnog domaćinstva bili upisani suprug GG, sinovi DD i AA i majka ĐĐ. Majka predlagača je preminula 11.04.1999. godine, dok su pre nje preminuli njena majka ĐĐ i sin DD, a posle nje i njen suprug GG, tako da je predmetni stan nastavio da koristi predlagač, kao jedini preostali član porodičnog domaćinstva svoje sada pokojne majke. Na osnovu ugovora o korišćenju Domskog smeštaja od 12.03.2001. godine, zaključenog između Doma za ... „...“ u ... i Gradskog centra za socijalni rad, Odeljenje ..., predlagač je smešten u tu ustanovu u kojoj se i dalje nalazi. Prvi opštinski sud u Beogradu, rešenjem R 99/2000 od 11.10.2002. godine, predlagača je potpuno lišio poslovne sposobnosti. Predlagač ima prijavljeno prebivalište na adresi predmetnog stana od 01.07.1975. godine i isti je koristio do 31.01.2001. godine, kada je smešten u navedenu ustanovu. Vlasnik stana je protivnik predlagača Narodna banka Srbije, kojoj se predlagač pre podnošenja ovog predloga preko staraoca obratio sa zahtevom za zaključenje ugovora o zakupu stana na neodređeno vreme, ali do zaključenja istog nije došlo.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili predlog predlagača i konstatovali da je predlagač nosilac prava zakupa na neodređeno vreme na predmetnom stanu, što je protivnik predlagača Narodna banka Srbije dužna da prizna i trpi, obavezali predlagača da na ime zakupa predmetnog stana plaća protivniku predlagača Narodnoj banci Srbije mesečnu zakupninu i odbili predlog predlagača u odnosu na protivnika predlagača Republiku Srbiju, Republičku direkciju za imovinu Republike Srbije. Prvostepeni sud je konstatovao da doneto rešenje zamenjuje ugovor o zakupu stana sve dok se takav ugovor između predlagača i protivnika predlagača Narodne banke Srbije ne zaključi.

Po oceni ovoga suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da propisani rok iz člana 34. Zakona o stanovanju („Sl. glasnik RS“, broj 50/92...99/11), nije prekluzivan, zbog čega nisu od uticaja na drugačiju odluku ovog suda navodi revizije o proteku roka od najkasnije 60 dana, u kome su lica koja su ostala u stanu dužna da zakupodavca obaveste o smrti zakupca, u smislu odredbe člana 34. stav 4. Zakona o stanovanju i o proteku roka od 30 dana, u kome je zakupodavac dužan da od isteka roka iz stava 4. ovog člana zaključi ugovor o zakupu stana, odnosno odredi lice koje će biti zakupac stana, a ako to ne učini, zainteresovano lice može podneti predlog nadležnom sudu da u vanparničnom postupku donese rešenje kojim se zamenjuje ugovor o zakupu stana, u smislu odredbe člana 34. stav 5. Zakona o stanovanju.

Pri tome, kako se odbija kao neosnovana revizija protivnika predlagača Narodne banke Srbije i navodi revizije nisu od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda, to nije neophodno dalje detaljno obrazlagati ovo rešenje, već se revident upućuje na obrazloženje pobijanog rešenja, da se nepotrebno ne bi ponavljalo, u smislu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. a u vezi odredbe člana 420. stav 1. ZPP i odredbe člana 30. stav 2. ZVP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić