Prema čl. 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav drugi).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog na osnovu čl. 404. ZPP, jer postoji potreba razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i potreba za ujednačenjem sudske prakse.

Vrhovni kasacioni sud ispitao je pobijanu presudu na osnovu čl. 408. ZPP i našao da je revizija delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je kod Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika ostvario pravo na starosnu penziju. Rešenjem ovog Fonda od 09.11.2007. godine tužiočeva invalidska penzija usklađena je počev od 01.10.2005. godine, da bi rešenjem Republičkog fonda PIO od 25.01.2008. godine bilo izvršeno vanredno usklađivanje penzija, vrednosti opšteg boda i novčanih naknada od 01.01.2008. godine za 11,06%, pri čemu će se isplata vršiti od 01.01.2008. godine. Na osnovu odluke ministra odbrane o usklađivanju penzija vojnih osiguranika, ostvarenih po Zakonu o Vojsci Jugoslavije, sa penzijama određenim za 2007. godinu, određeno je da novčana vredost boda za obračunavanje penzija i drugih novčanih naknada korisnika vojnih penzija od 01.01.2008. godine iznosi 9,40, umesto ranije vrednosti boda od 9,02 dinara, sa primenom od 01.01.2008. godine. Ekonomskim veštačenjem je utvrđena razlika između iznosa penzija koje su tužiocu isplaćivane za period od 01.01.2008. do 31.12.2014. godine i penzija koje bi mu u tom istom periodu bile isplaćene da je na već obračunatu i isplaćenu penziju bilo primenjeno uvećanje od 11,06% po mesecima na vrednost boda od 9,40 dinara.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev u ovom sporu za ceo sporni period, nalazeći da je neosnovan prigovor zastarelosti potraživanja koji je istakao tuženi. Po oceni nižestepenih sudova, obraćanje tuženog tužiocu dopisom u vidu obaveštenja od 09.11.2015. godine sa predlogom za zaključenje vansudskog poravnanja predstavlja priznanje duga u smislu člana 387. Zakona o obligacionim odnosima, pa je prigovor zastarelosti potraživanja neosnovan.

U reviziji tuženog osnovano se ukazuje da su nižestepeni sudovi, pogrešno primenili materijalno pravo, kada su zaključili da je neosnovan prigovor zastarelosti potraživanja tuženog za period od 01.01.2008. do januara 2011. godine.

Obaveštenje tuženog da će korisnicima vojnih penzija izvršiti usklađivanje penzija u skladu sa Zaključkom Vlade Republike Srbije predstavlja ponudu za zaključenje vansudskog poravnanja, koja podrazumeva uzajamna popuštanja stranaka u smislu člana 1089. Zakona o obligacionim odnosima. Ovo obaveštenje uslovljeno je istovremenim povlačenjem tužbe, odnosno odricanjem od tužbenog zahteva i vremenski je ograničeno. U tom smislu, ne može predstavljati priznanje zastarele obaveze u smislu člana 366. Zakona o obligacionim odnosima, što bi se smatralo odricanjem od zastarelosti. Takvo odricanje mora biti bezuslovno, određeno i jasno.

Imajući u vidu da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo iz čl. 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, kada su ocenili da potraživanje tužioca za period od 01.01.2008. do januara 2011. godine (tužba u ovom sporu podneta je 08.01.2014. godine) nije zastarelo, nižestepene presude su na osnovu čl. 416. stav 1. ZPP u tom delu preinačene i odlučeno je kao u stavu prvom i drugom izreke.

Članom 261. Zakona o Vojsci Jugoslavije („Službeni list SRJ, br. 43/94 ... 37/02, „Službeni list SCG“ br. 7/05 i 44/05) bilo je propisano da se penzije usklađuju u odnosu na plate profesionalnih vojnika i da propise o usklađivanju penzija donosi savezni ministar za odbranu. Ova odredba prestala je da važi na osnovu čl. 197. stav 2. Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 116/08 sa izmenama), koji je stupio na snagu 01.01.2008. godine.

Prema čl. 193. stav 2. Zakona o Vojsci Srbije, usklađivanje penzija vojnih osiguranika ostvarenih do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i penzija ostvarenih po stupanja na snagu ovog zakona, vrši se po dinamici i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje.

Prema čl. 75. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 34/03 ... 62/13), ukoliko prosečni iznos penzije korisnika u osiguranju zaposlenih, isplaćene za prethodnu godinu, iznosi manje od 60% od iznosa prosečne zarade, bez poreza i doprinosa, zaposlenih na teritoriji Republike Srbije u prethodnoj godini, penzije će se vanredno uskladiti od prvog januara tekuće godine, za procenat kojim se obezbeđuje da se iznos prosečne penzije za prethodnu godinu korisnika u osiguranju zaposlenih dovede na nivo od 60% prosečne zarade bez poreza i doprinosa isplaćene u prethodnoj godini.

Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje od 25.01.2008. godine („Službeni glasnik RS“, br. 20/08), izvršeno je vanredno usklađivanje penzija, vrednosti opšteg boda i novčanih naknada od januara 2008. godine i određeno da se penzije usklađuju za 11,06%, a da će se isplata vršiti od 01.01.2008. godine.

Imajući u vidu ove zakonske propise i rešenje Republičkog fonda PIO, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je od 01.01.2008. godine penzija tužioca morala biti usklađena na isti način, pod istim uslovima i u istoj visini kao i penzija korisnika u osiguranju zaposlenih. Zbog neusklađivanja penzija tužilac je pretrpeo materijalnu štetu u visini razlike između primljene penzije i penzije obračunate uz povećanje od 11,06%, koju je tuženi dužan tužiocu da naknadi.

Međutim, na osnovu odluke u usklađivanju vojnih penzija za 4,21%, koja odluka je objavljena u Službenom vojnom listu broj 13 od 20.03.2008. godine, tužiocu je izvršeno usklađivanje penzija za 4,21% počev od 01.01.2008. godine, čime je vrednost boda povećana sa 9,02 na 9,40. Imajući u vidu ove činjenice, visina štete koju je tužilac pretrpeo u vidu manje isplaćenih penzija za period od tri godine pre podnošenja tužbe pravilno je utvrđena, tako što je od penzije tužioca obračunate sa uvećanjem od 11,06% na vrednost boda od 9,02 dinara oduzet već isplaćen iznos sa uvećanjem od 4,21% na istu vrednost boda. Zato su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava za period od januara 2011. do decmebra 2014. godine neosnovani.

Na osnovu čl. 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu trećem izreke.

Tuženi je uspeo u revizijskom postupku i tražio troškove za sastav revizije u iznosu od 12.000,00 dinara, pa su mu ovi troškovi priznati na osnovu čl. 165. stav 2. u vezi čl. 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP po AT i odlučeno kao u stavu četvrtom izreke.

Predsednik veća – sudija

Predrag Trifunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić