U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužioca AA iz …, čiji je punomoćnik Zoran Ateljević, advokat iz …, protiv tuženog „BB“ … iz …, kao pravnog sledbenika ... „VV“ iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Dojčinović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 23/16 od 18.02.2016. godine, u sednici održanoj 19.10.2016.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 23/16 od 18.02.2016.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P3 97/13 od 18.11.2015. godine, u prvom stavu izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu, na ime naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog povrede časti i ugleda, isplati 1.000.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 18.11.2015. godine do isplate. U drugom stavu izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 97.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž3 23/16 od 18.02.2016. godine, potvrđena je presuda Višeg suda u Beogradu P3 97/13 od 18.11.2015. godine, a žalba tužioca je odbijena kao neosnovana.

Protiv navedene drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na naslovnoj strani dnevnog lista „VV“ od 11.05.2010. godine, objavljen je naslov „...“. Istovremeno je, na drugoj i trećoj strani istog izdanja, objavljen tekst sa naslovom „...“ i podnaslovom „..“. Sadržina ovog teksta je sledeća: „To što AA putuje za ..., za svaku je pohvalu, ali ono što naš predstavnik radi pripremajući se za ... podseća na scenario za jeftine holivudske limunade. Znate ono – anonimni lik dobija pet minuta slave, ali se do kraja filma toliko pogubi jureći za priznanjima, hvalospevima, moći, da, uz odjavnu špicu, kao po pravilu ide objašnjenje gde junak priče završi nakon što je upropastio svoju karijeru... E pa, naš AA izgleda je previše gledao američke blokbastere, pa se malkice uzvezdio, da ne kažemo istripovao... te je od ... ni manje ni više zahtevao da u ... sa njim putuje bliža i dalja familija, svita šminkera, frizera, prijatelja i to potpuno besplatno... Kada je dobio odgovor da tako nešto ne dolazi u obzir, toliko je bio ljut da je u besu rekao kako mu se onda ni ne putuje, pa su čelnici ..., zgroženi takvim ponašanjem, kontaktirali GG i zamolili da AA objasni pravila igre i ponašanja... Da je jedna rođaka pevača bila toliko besna zbog činjenice da će morati da razbije svoju kasicu prasicu, pa je na sav glas siktala govoreći da je AAzvezda zahvaljujući njoj... Da li mu je u albumu ponestalo sličica, pa je zbog toga malo nervozan, ili je stvarno u tripu da do njegove pojave Evrovizija nije ni postojala“. Autor ovog teksta je novinar dnevnog lista „VV“ DD, koja je tekst napisala nakon razgovora koji je obavila sa tužiocem u šminkernici Televizije „...“, neposredno pre snimanja jedne emisije.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je neosnovan tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog duševnih bolova usled povrede časti i ugleda. Neosnovani su navodi revizije o tome da je pobijana presuda doneta pogrešnom primenom materijalnog prava.

Odredbom člana 3. stav 1. Zakona o javnom informisanju („Službeni glasnik RS“ br. 43/2003 ... 89/2010), koji se u ovom slučaju primenjuje, propisano je da su novinar i odgovorni urednik javnog glasila dužni da pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenom događaju, pojavi i ličnosti, sa pažnjom primerenom okolnostima, provere njeno poreklo, istinitost i potpunost. U drugom stavu istog člana, propisano je da su novinar i odgovorni urednik javnog glasila dužni da tuđe informacije, ideje i mišljenja prenesu i objave verodostojno i potpuno, a ukoliko je informacija preneta iz drugog javnog glasila, uz navođenje glasila iz kog je informacija preneta.

Odredbom člana 43. stav 1. navedenog zakona, propisano je da se, pored ostalog, informacija iz privatnog života, ne može objaviti bez pristanka lica čijeg se privatnog života informacija tiče, ako se pri objavljivanju može zaključiti koje je to lice.

Odredbama člana 45. navedenog zakona, propisani su izuzeci od člana 43. ovog zakona, pa se informacija iz privatnog života može objaviti bez pristanka lica na koje se odnosi ako je lice svojim ponašanjem dalo povoda za objavljivanje informacije (tačka 3), kao i ako se lice nije protivilo pribavljanju informacije, iako je znalo da se to čini radi objavljivanja (tačka 6).

Odredbom člana 79. istog zakona, propisano je da svako lice na koje se odnosi netačna, nepotpuna ili druga informacija čije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno, kao i lice kome nije objavljena ispravka, odgovor ili druga informacija čije objavljivanje ima pravo da traži od javnog glasila u skladu sa ovim zakonom, a koje zbog njenog objavljivanja, odnosno neobjavljivanja trpi štetu, ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete u skladu sa opštim propisima i odredbama ovog zakona, nezavisno od drugih pravnih sredstava koja tom licu stoje na raspolaganju.

Sasvim je izvesno da je tužilac informacije iz teksta dao znajući da će biti objavljene u smislu citiranog člana 45. stav 1. tačka 6. Zakona o javnom informisanju.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tekst spornog članka ne predstavlja povredu časti i ugleda tužioca takvog intenziteta koja bi opravdavala dosuđivanje novčane naknade nematerijalne štete. Tužilac, kao javna ličnost, mora da toleriše pažnju medija do određenog stepena, dakle znatno više nego prosečna osoba, pa i u situacijama kada ta pažnja nije sasvim dobronamerna. Zbog svega toga tužiočev eventualno pretrpljeni osećaj neprijatnosti ne može opravdati dosuđivanje naknade iz člana 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Sud je cenio navode revizije, pa je našao da su neosnovani, jer predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, a koje je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge koje ovaj sud u svemu prihvata. Istovremeno se navodima o pogrešnoj primeni materijalnog prava ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljeno, u smislu člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 414. ZPP, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić