.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 601/2015
27.12.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Vojislava Dragović Tubić, advokat iz ..., protiv tuženog JKP ''Vodovod i kanalizacija'' ..., koga zastupaju Milan Kozomora, Vesna Kozomora i Ivan Janeckov, advokati iz ..., radi utvrđenja da je zasnovan radni odnos na neodređeno vreme i radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1364/14 od 19.11.2014. godine, u sednici održanoj 27.12.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1364/14 od 19.11.2014. godine, tako što se ODBIJA žalba tuženog i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2115/2013 od 20.03.2014. godine.
OBAVEZUJE SE tuženi JKP ''Vodovod i kanalizacija'' … da tužiocu AA iz … naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 171.000,00 dinara, u roku od 15 dana.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2115/2013 od 20.03.2014. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, poništen je kao nezakonit otkaz ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova br. ... od 29.10.2012. godine. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da je tužilac u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog od 28.12.2010. godine. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi JKP ''Vodovod i kanalizacija'' iz ... da sa tužiocem AA iz ..., zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme za obavljanje poslova … – …, u roku od 8 dana od pravnosnažnosti presude. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 138.000,00 dinara, u roku od 8 dana od pravnosnažnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1364/14 od 19.11.2014. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je usvojena i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2115/2013 od 20.03.2014. godine preinačena, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca radi poništaja kao nezakonitog otkaza ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova br. ... od 29.10.2012. godine, utvrđenja da je tužilac u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog od 28.12.2010. godine i da se obaveže tuženi da sa tužiocem zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme za obavljanje poslova inkasanta – očitavanja utroška vode potrošača i naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 138.000,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka plati 138.000,00 dinara, u roku od 15 dana. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da na ime troškova žalbenog postupka plati tuženom 22.500,00 dinara, u roku od 15 dana.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Navodi revizije da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka jer je doneo nerazumljivu, kontradiktornu presudu u suprotnosti sa bitnim činjenicama, a čime se ističe bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, nisu razmatrani, jer ta bitna povreda nije revizijski razlog po članu 407. Zakona o parničnom postupku.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog počev od 01.07.2010. godine do 29.10.2012. godine radio neprekidno na poslovima ..., odnosno na poslovima ... u ..., jedini na terenu koji mu je dodeljen, u skladu sa Planom i Programom službe tuženog. U tom periodu, tužilac je kao član omladinske zadruge sa tuženim zaključio 5 ugovora o privremenim i povremenim poslovima, koji su otkazivani iz razloga što je kod poslodavca prestala potreba za obavljanjem poslova, iako je odmah po otkazivanju zaključivan novi ugovor. Nakon osporenog otkaza, tuženi je za iste poslove angažovao druge izvršioce. Prema Planu i Programu službe kod tuženog, … vršili su …, za koje je tuženi Pravilnikom predvideo četvrti stepen ili treći stepen SSS ili KV svih usmerenja, 33 izvršioca. Poslovi …, odnosno … kod tuženog su se obavljali u Odeljenju za obračun i naplatu, Sektor komercijalni poslovi (u periodu rada tužioca kod tuženog – od 01.07.2010. do 29.10.2012. godine) i to prema Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova od 17.02.2010. godine.
Prema stanovištu prvostepenog suda, imajući u vidu da je tužilac počev od 01.07.2010. godine, odnosno od 28.12.2010. godine do 29.10.2012. godine, neprekidno kod tuženog obavljao poslove ..., odnosno ..., ovi poslovi kod tuženig nisu povremeni niti privremeni, što potvrđuje rad tužioca na ovim poslovima daleko duže od 120 dana (521 radni dan) te činjenica da je tuženi iako je u otkazima konstatovao da je prestala potreba za obavljanjem tih poslova, iako je neposredno zatim zaključivao nove ugovore za iste poslove. Imajući u vidu da se radi o poslovima koji su kod tuženog sistematizovani, trajni i kontinuirani, da ih je tužilac radio u propisanom radnom vremenu i sa određenim delokrugom i opisom poslova u skladu za Planom i programom službe, to upućuje na postojanje radnog odnosa sa svim elementima koje čine njegov sadržaj. Zato je prvostepeni sud usvojio tužbeni zahtev, utvrdio da je tužilac kod tuženog u radnom odnosu na neodređeno vreme i obavezao tuženog da sa tužiocem zaključi ugovor o radu.
Drugostepeni sud nije prihvatio stanovište prvostepenog suda jer se zaključenjem ugovora o privremenim i povremenim poslovima ne zasniva radni odnos, već se uspostavlja rad bez radnog odnosa i lice koje obavlja poslove po osnovu takvog ugovora nema status zaposlenog u smislu Zakona o radu. Drugostepeni sud smatra da je između stranaka postignuta saglasnost o bitnim sastojcima ugovora, u smislu člana 26. ZOO, izjava volje je data slobodno i ozbiljno, tužilac je znao da zaključuje ugovor o vršenju privremenih i povremenih poslova zbog čega se neosnovano poziva na okolnost da je zaključenjem tih ugovora tuženi vršio zloupotrebu prava, a činjenica da su poslovi trajali duže od 120 radnih dana, ne utiče na odlučivanje po stanovištu tog suda, jer rad van radnog odnosa bez zaključenog ugovora o radu ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme u smislu člana 37. Zakona o radu bez obzira na to što je tuženi sa tužiocem zaključivao ugovore o privremenim i povremenim poslovima na period duži od onog koji je predviđen članom 197. Zakona o radu. Zato je preniančio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.
Stanovište drugostepenog suda nije pravilno.
Prema članu 197. Zakona o radu, poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa: 1) nezaposlenim licem; 2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena; 3) korisnikom starosne penzije.
Prema članu 32. stav 1. ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pismenom obliku. Prema stavu 2, ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.
Pravnu prirodu ugovora ne određuje njegov naziv, već suština pravnog odnosa koji je njime zasnovan. Između zaključenih ugovora stranaka nema razlike, zbog čega se oni posmatraju kao jedan ugovor. U suprotnom, ako bi se u slučaju obavljanja istovrsnih poslova kod istog poslodavca, u konitunuitetu, svaki ugovor tretirao kao poseban ugovor, omogućila bi se zloupotreba prava. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je tuženi kroz fiktivno otkazivanje, odnosno prekide ugovora, pokušao da radni odnos tužioca predstavi kao rad van radnog odnosa, dok u suštini tužilac nije imao prekida u radu u obavljanju poslova kod tuženog, koji su trajni, kontinuirani i predviđeni Pravilnikom o sistematizaciji, što upućuje da je zaključivanjem pojedinačnih ugovora sa tužiocem, tuženi zloupotrebio pravo iz citiranog člana 197. Zakona o radu.
Zloupotreba prava je zabranjena (član 13. ZOO) i sud joj ne može pružiti pravnu zaštitu, kako je pravilno zaključio prvostepeni sud.
Imajući u vidu sadržaj radnog angažovanja tužioca, prvostepeni sud je pravilno zaključio da je između stranaka zasnovan radni odnos na neodređeno vreme i pravilno odlučio usvajanjem tužbenog zahteva. Zato je Vrhovni kasacioni sud preinačio drugostepenu presudu tako što je odbio žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu.
Pošto su nižestepene presude preinačene, Vrhovni kasacioni sud je odlučio o troškovima celog postupka, primenom člana 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku, pa je tužiocu priznato 138.000,00 dinara na ime zastupanja u prvostepenom postupku (za sastav tužbe i tri podneska po 16.500,00 dinara, za zastupanje na četiri održana ročišta po 18.000,00 dinara) i iznos od 33.000,00 dinara za sastav revizije, ukupno 171.000,00 dinara.
Na osnovu člana 416. stav 1. i člana 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Snežana Andrejević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
