Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Zečević, advokat u ..., protiv tuženog JKP „Čistoća“ iz Novog Sada, koga zastupa Slobodan Beljanski, advokat u ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu broj Gž 1218/15 od 22.12.2015. godine, u sednici održanoj 08.02.2017. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Višeg suda u Nišu broj Gž 1218/15 od 22.12.2015. godine i predmet vraća tom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi tuženog.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu broj P 8091/2013 od 28.05.2014. godine je delimično usvojen tužbeni zahtev tužilje, pa je obavezan tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od 180.000,00 dinara i to: zbog pretrpljenog fizičkog bola iznos od 70.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 70.000,00 dinara i zbog duševnih bolova radi umanjenja opšte životne aktivnosti od 3 % iznos od 40.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do isplate i da joj nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 103.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja pa do konačne isplate, a sve u roku od osam dana. Odbijen je deo tužbenog zahteva od dosuđenih pa do traženih iznosa.

Viši sud u Nišu kao delegirani sud po rešenju Vrhovnog kasacionog suda je presudom broj Gž 1218/15 od 22.12.2015. godine delimično usvojio žalbu tuženog, pa je preinačio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu u stavu prvom izreke tako što je obavezao tuženog da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati ukupan iznos od 140.000,00 dinara i to na ime štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova i za pretrpljeni strah po 70.000,00 dinara i na ime troškova parničnog postupka iznos od 103.300,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja, pa do konačne isplate u roku od osam dana, dok je tužbeni zahtev u pogledu naknade nematerijalne štete na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti od 3 % u iznosu od 40.000,00 dinara odbio kao neosnovan. Obavezao je tužilju da tuženom naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 19.000,00 dinara, u roku od osam dana.

Protiv pravnosnažne presude Višeg suda tužilja je izjavila blagovremenu reviziju na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku zbog potrebe da Vrhovni kasacioni sud razmotri pravna pitanja od opšteg interesa i pravna pitanja u interesu građana radi ujednačavanja sudske prakse.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužilje dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011 i 55/2014), pa je pobijanu presudu ispitao na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku i ocenio da je revizija tužilje osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja se kretala 10.12.2012. godine neočišćenim trotoarom …ulice u … pored …. koji je popločan mermernim pločama koje su bile zaleđene i pokrivene snegom, pa je bilo klizavo. Tužilja je išla polako i pažljivo, ali se iznenada okliznula, pala na desni skočni zglob i zadobila tešku telesnu povredu u vidu preloma spoljašnog gležnja desnog skočnog zgloba. Sledećeg dana je tužilji postavljen gips koji je skinut 18.01.2013. godine. Prema izveštaju Republičkog hidrometeorološkog zavoda označenog dana je maksimalna temperatura vazduha u Novom Sadu bila – 3 %S, a minimalna -13,9 %S, dok je visina sneženog pokrivača bila 22 cm.

Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka iz oblasti medicine je utvrđeno da je tužilja trpela primarni strah visokog intenziteta, a potom sekundarni strah. Trpela je fizičke bolove jakog intenziteta koji su se smanjivali tako da su u vreme skidanja gipsane imobilizacije bili nižeg stepena, ali su se povećavali prilikom fizikalne terapije. Zbog pretrpljenih povreda kod tužilje je došlo do nastanka sledećih posledica: ograničenje pokreta u predelu desnog skočnog zgloba lakog stepena (komparirano sa zdravom suprotnom stranom) praćenih sa bolovima i povremenim otokom, smanjenjem mišićne snage desne potkolenice sa nemogućnošću dužeg hodanja, stajanja, opterećenja i savladavanja arhitektonskih prepreka, što je dovelo do trajnog umanjenja opšte životne aktivnosti od 3 %.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica pravilno su nižestepeni sudovi utvrdili osnov odgovornosti i pasivnu legitimaciju tuženog za nastalu štetu te su pravilno primenili odredbe člana 154. stav 2, 155, 184. Zakona o obligacionim odnosima, te Odluku o uređenju grada Novog Sada, odluku o uruđenju grada JKP „Čistoća“ Novi Sad, Zakon o komunalnim delatnostima i odluku o osnivanju Grada Novog Sada. Prilikom odlučivanja o zahtevu tužilje za naknadu nematerijalne štete na osnovu člana 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima prvostepeni sud je ocenio da je osnovan njen zahtev za naknadu štete za umanjenje životne aktivnosti jer je cenio posledice koje su te povrede ostavile.

Viši sud je odlučujući o žalbi tuženog preinačio ovu odluku prvostepenog suda i odbio tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog umanjenja životne aktivnosti, jer je smatrao da umanjenje životne aktivnosti od 3 %, (a koje je ocenio kao neznatno umanjenje životne aktivnosti) ne opravdava dosuđivanje naknade štete.

Vrhovni kasacioni sud je našao da drugostepeni sud nije pravilno primenio materijalno pravo jer nije cenio posledice koje su kod tužilje preostale nakon dovršetka lečenja, nije cenio težinu povreda koje su nakon skidanja gipsane mobilizacije zahtevale fizikalni tretman koji je tužilja sprovodila kod specijaliste fizijatra Doma zdravlja u … od 22.02.2013. godine, pa do 01.08.2013. godine, a potom i u kućnim uslovima prema savetu lekara. Iz spisa proizilazi da je tužilja rođena ... godine, što ukazuje da posledice mogu imati i veći značaj nego kod mlade osobe. Sve ove okolnosti drugostepeni sud nije ocenio, a njegov zaključak da se radi o neznatnom umanjenju životne aktivnosti se ne može ispitati, jer u nalazu i mišljenju veštaka specijaliste ortopedije i traumatologije dr Srđana Ninkovića, (naveo je detaljno u čemu se sastoje posledice povrede) nije navedeno da tužilja trpi duševne bolove lakog intenziteta, pa je nejasno na osnovu kojih činjenica je drugostepeni sud izveo takav zaključak o stepenu duševnih bolova tužilje. Naime, za ocenu o kavom umenjanju životne aktivnosti se radi nije presudan procenat umanjenja već težina i brojnost posledica sa kojima će povređeni morati da živi.

Vrhovni kasacioni sud je iz navednih razloga ocenio da je revizija tužilje osnovana, pa je odlučio kao u izreci na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić