.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 246/2017
11.05.2017. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužilje AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Zoran Stamenković, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ iz ..., čiji je punomoćnik Ivanov Ratko, advokat iz ..., odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 325/16 od 20.10.2016. godine, u sednici održanoj 11.05.2017. godine, doneo je
P R E S U D U
PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 325/16 od 20.10.2016. godine u stavu drugom i trećem izreke, tako što se odbija žalba tužilje i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Vranju P1 678/14 od 17.12.2015. godine u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme radeći na radnom mestu prodavca u „VV“, u periodu od 31.10.2011. godine do 05.11.2011. godine, kao i u delu odluke o troškovima parničnog postupka.
Tuženom se ne dosuđuju troškovi revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 678/14 od 17.12.2015. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi prema tuženom da je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme te da je radila u „VV“ u vremenskom periodu od 05.08.2009. godine do 05.11.2011. godine na radnom mestu prodavca, te je obavezana da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 179.750,00 dinara sa kamatom.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 325/16 od 20.10.2016. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u delu kojim je utvrđeno da je tužilja radila u „VV“ u periodu od 05.08.2009. godine do 30.10.2011. godine. Drugim stavom izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu tako što je utvrđeno da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme te da je u periodu od 31.10.2011. godine do 05.11.2011. godine, radila u „VV“, na radnom mestu prodavca, a trećim stavom izreke preinačena je i odluka o troškovima postupka tako što je tuženi obavezan da tužilji nadoknadi ove troškove.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.
U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a zbog povrede postupka iz tačke 12. ove zakonske odredbe, na koju se ukazuje u reviziji, ovaj vanredni pravni lek se ne može izjaviti saglasno članu 407. istog zakona.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u periodu od 05.08.2009. godine do 05.11.2011. godine obavljala poslove i radne zadatke prodavca u lokalu koji se nalazi u ... u .... Tuženi je svoju radnju osnovao dana 31.10.2011. godine, pod nazivom „VV“ koja je brisana iz registra dana 27.09.2012. godine. Tužilja je radila u navedenom poslovnom objektu ali kod drugog poslodavca, a sa tuženim nakon što je registrovao privatnu radnju na svoje ime i otpočeo sa radom, nije zaključila ugovor o radu.
Polazeći od napred utvrđenog, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužilje, ocenjujući da nije postojao pravni kontinuitet između radnje tuženog i prethodne radnje, te da nema dokaza da je tuženi preuzeo neke obaveze od ranijeg vlasnika radnje, niti je bio član porodičnog domaćinstva ranijeg vlasnika radnje, a da u periodu kad je radila kod tuženog kao poslodavca nije mogla zasnovati radni odnos na neodređeno vreme prema pravilima iz člana 32. tada važećeg Zakona o radu.
Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu utvrđujući da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog, radeći na poslovima trgovca u periodu od 31.10.2011. godine, kada je tuženi registrovao svoju radnju pa do 05.11.2011. godine kada joj je tuženi naložio da prestane sa radom, ocenjujući da je tužilja radom kod tuženog u navedenom periodu zasnovala radni odnos na neodređeno vreme u smislu člana 32. stav 1. Zakona o radu.
Osnovano se revizijom tuženog ukazuje da se navedeni zaključak drugostepenog suda zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Odredbom člana 32. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05), koji je važio u spornom periodu, propisana je obaveza poslodavca da sa zaposlenim zaključi ugovor o radu, kao i da ako to ne učini, smatraće se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.
Kako iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tuženi registrovao svoju trgovinsku radnju 31.10.2011. godine, te da je tužilja radila kod tuženog do 05.11.2011. godine (pet radnih dana), po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tužilja na taj način nije mogla zasnovati radni odnos na neodređeno vreme u smislu napred navedene zakonske odredbe, bez obzira što sa tuženim kao poslodavcem nije zaključila ugovor o radu. Faktički rad tužilje u tako kratkom vremenskom periodu od par dana, nema karakteristike radnog odnosa, da bi se primenila pravila iz člana 32. Zakona o radu. Činjenica da je tužilja radila u istom poslovnom objektu, u radnji koja nije bila registrovana na tuženog, niti na člana njegovog porodičnog domaćinstva, već na nekog drugog poslodavca, nije od značaja za odluku u ovoj parnici, jer za zasnivanje radnog odnosa, pre svega je potrebna saglasnost volja poslodavca i zaposlenog u tom smislu, koja je u konkretnom slučaju izostala, a što se i pokazalo radom tužilje kod tuženog u kratkom vremenskom periodu. Iz ovih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zaključak prvostepenog suda u pogledu postojanja radnog odnosa tužilje, može u potpunosti prihvatiti kao pravilan, te je primenom člana 416. ZPP odlučeno kao u izreci.
Tuženom nisu dosuđeni troškovi revizijskog postupka, jer ih saglasno članu 163. ZPP, nije tražio i opredelio.
Predsednik veća – sudija
Ljubica Milutinović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
