Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, branilac okrivljenog AA, advokat Miroslav Đorđević, blagovremeno je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud, usvoji podneti zahtev, preinači pobijana rešenja, tako što će pored dosuđenih troškova krivičnog postupka, utvrđenih pobijanim rešenjima, utvrditi i troškove odbrane okrivljenog AA u ukupnom iznosu od još 35.000,00 dinara, u smislu navoda zahteva, i obavezati Republiku Srbiju, Osnovni sud u Zrenjaninu, da na teret budžetskih sredstava suda, isplati navedeni iznos okrivljenom preko branioca.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, navodima da je sud odlukom o troškovima krivičnog postupka povredio zakon, time što nije dosudio troškove okrivljenom na ime naknade „materijalnih troškova branioca-formiranje predmeta i drugo“. Pored toga, branilac smatra da je navedena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, učinjena i time što je nižestepeni sud, deo zahteva okrivljenog u kome traži da mu se naknade troškovi krivičnog postupka nastali na ime nagrade branioca za obavljeni razgovor sa okrivljenim u pritvoru, delimično usvojio (i to troškove na ime nagrade branioca za obavljanje razgovora sa okrivljenim u pritvoru za dane 09.02.2016. i 18.02.2016. godine) dok za ostale obavljene razgovore sa okrivljenim u pritvoru, nagrada nije dosuđena, sa obrazloženjem da su isti razgovori, po oceni suda, bili neosnovani i nepotrebni u smislu priprema odbrane.

Međutim, kako je branilac okrivljenog AA, advokat Miroslav Đorđević, navedenu povredu zakona isticao i u žalbi na pobijano prvostepeno rešenje, a prilikom drugostepenog odlučivanja, sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani trećoj obrazloženja pobijanog rešenja, poslednji pasus, kao i na strani četvrtoj pasus prvi, dao jasne i dovoljne razloge da u konkretnom slučaju, odlukom o troškovima postupka, nije učinjena povreda zakona, to navedene razloge kao pravilne u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud, i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje. Uz to, ovaj sud naglašava da u konkretnom slučaju, nije posebno razmatrao navode zahteva u pogledu načina obračuna iznosa priznatih troškova (a koji zahtevani iznosi troškova su, prema stavu branioca stvarni), budući da se time zadire u domen činjeničnog stanja u pobijanim rešenjima, a to ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, te o njima nije meritorno odlučivano.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                           Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić