U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Stašević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo finansija, Uprava carina, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 555/15 od 02.11.2016. godine, u sednici održanoj 07.09.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 555/15 od 02.11.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 4705/11 od 21.11.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se ponište rešenja direktora Savezne uprave carina od 21.07.1998. godine i od 18.08.1998. godine, a da se obaveže tužena da tužioca vrati na rad i rasporedi na poslove koji odgovaraju njegovoj sposobnosti i spremi. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da naknadi tuženoj troškove parničnog postupka od 33.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 555/15 od 02.11.2016. godine, stavom prvim izreke potvrđena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke koji se odnosi na vraćanje na rad i u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke ukinuta je prvostepena presuda u delu stava jedan izreke, koji se odnosi na poništaj rešenja direktora Savezne uprave carina od 21.07.1998. godine i rešenje od 18.08.1998. godine i na obavezu tužene da tužioca rasporedi na poslove koji odgovaraju njegovoj sposobnosti i spremi, pa je tužba odbačena u tom delu. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi, a stavom četvrtim izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove drugostepenog postupka od 18.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 399. Zakona o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS" br.125/04 i 111/09, koji zakon se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP - "Sl. glasnik RS" br.72/11), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se revizija može izjaviti, primenom člana 398. stav 1. ZPP.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene i obavljao je poslove carinik-saradnik. Rešenjem direktora Savezne uprave carina od 21.07.1998. godine, izrečena mu je disciplinska mera prestanka radnog odnosa, zbog učinjene povrede radne dužnosti iz člana 55. stav 1. tačka 5. Zakona o osnovama radnih odnosa – zloupotrebe položaja i prekoračenja ovlašćenja. Prvostepeno rešenje tužilac je lično primio i protiv njega je blagovremeno izjavio prigovor, preko punomoćnika – advokatske kancelarije Radulović. Drugostepeno rešenje, kojim je prigovor tužioca odbijen, kao neosnovan, tužena je donela 18.08.1998. godine i isto je, putem pošte uputila tužiocu lično. Međutim, veštačenjem je utvrđeno da tužilac nije potpisao dostavnicu – dokaz o prijemu rešenja od 18.08.1998. godine, niti se sa sigurnošću moglo utvrditi ko je potpisao dostavnicu. Advokatska kancelarija Radulović se, u ime tužioca, dopisom od 20.05.2004. godine obratila tuženoj, kojim je obaveštava da je rešenjem Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici od 04.05.2004. godine, obustavljen krivični postupak protiv tužioca (koji je vođen povodom iste radnje za koju mu je izrečena i disciplinska mera prestanka radnog odnosa), pa je predložio da tužena donese rešenje kojim će tužioca vratiti na rad, na radno mesto i poslove koje je obavljao do prestanka radnog odnosa ili će u protivnom svoje pravo ostvariti sudskim putem. Dopisom od 28.06.2004. godine tužena je odgovorila na zahtev advokatske kancelarije Radulović, navodeći da je direktor tužene doneo rešenje od 18.08.1998. godine kojim je tužiocu prestao radni odnos, da tužilac protiv tog rešenja nije pokrenuo sudski spor i isto nije poništeno, pa ne postoji ni zakonski osnov ni sudska odluka koji bi tuženu obavezivao da tužioca vrati na rad, a da obustava krivičnog postupka nije osnov za vraćanje. Tužbu radi poništaja rešenja direktora Savezne uprave carina od 21.07.1998. godine i od 18.08.1998. godine, tužilac je podneo 24.01.2005. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno pobijanom odlukom odbačena tužba, kao neblagovremena, u delu kojim je tužilac tražio da se poništi rešenje tužene o prestanku radnog odnosa od 21.07.1998. godine i rešenje od 18.08.1998. godine.

Odredbom člana 69. stav 1. Zakona o osnovama radnih odnosa ("Sl.glasnik SRJ" br.29/96 i 51/99), propisano je da zaposleni koji nije zadovoljan konačnom odlukom direktora ima pravo da pokrene spor kod nadležnog suda radi zaštite svojih prava, u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke. Međutim, Zakon o radnim odnosima u državnim organima ("Sl.glasnik RS" br.48/91 ... 34/01, koji je bio na snazi u vreme donošenja pobijanih odluka), je posebni zakon koji detaljno reguliše prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih i postavljenih lica u državnim organima, predviđena (tada) saveznim zakonom. Prema odredbi člana 71. stav 2. ovog Zakona, protiv svakog rešenja ili drugog akta kojim je odlučeno o njegovim pravima i obavezama, zaposleni ima pravo da podnese prigovor, koji se (prema stavu 3. istog člana) podnosi u roku od osam dana od dana uručenja rešenja ili drugog akta, a funkcioner je dužan da o njemu odluči u roku od 15 dana od dana podnošenja prigovora. Ako funkcioner u utvrđenom roku ne odluči o podnetom prigovoru, ili ako zaposleni nije zadovoljan odlukom povodom podnetog prigovora, zaposleni se može obratiti nadležnom sudu u roku od 15 dana (član 71. stav 6. ovog Zakona).

U skladu sa navedenom zakonskom odredbom, sudski postupak radi zaštite prava iz radnog odnosa može se pokrenuti protiv konačnog (drugostepenog) rešenja. Rok za podnošenje tužbe je 15 dana od prijema drugostepenog rešenja ili od isteka zakonom propisanog roka u kome je nadležni organ bio u obavezi da donese odluku o prigovoru. Rok za podnošenje tužbe je prekluzivni - dakle materijalno-pravni, što znači da se propuštanjem ovog roka gubi pravo na podnošenje tužbe.

U konkretnom slučaju, tužilac je lično primio prvostepeno rešenje tužene – rešenje direktora Savezne uprave carina od 21.07.1998. godine i protiv ove odluke je izjavio prigovor. U postupku jeste utvrđeno da tužilac lično, kao ni njegov punomoćnik (advokatska kancelarija Radulović), nisu primili drugostepenu odluku tužene – rešenje od 18.08.1998. godine, ali je tužilac, lično ili preko punomoćnika, bio ovlašćen da tužbu radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa podnese najkasnije u roku od 15 dana od isteka roka za donošenje odluke o prigovoru (15 dana od podnošenja prigovora), što u konkretnom slučaju nije učinio, već je tužbu podneo tek 24.01.2005. godine.

Pri tom, i u slučaju primene Zakona o osnovama radnih odnosa (člana 69. stav 1.Zakona), koji predviđa rok od 15 dana za podnošenje tužbe od dana dostavljanja konačne odluke, tužba je neblagovremena, kako je to pravilno utvrđeno i pobijanom odlukom. Naime, navedena odredba propisuje da zaposleni koji nije zadovoljan konačnom odlukom direktora ima pravo da pokrene spor kod nadležnog suda radi zaštite svojih prava. U konkretnom slučaju punomoćnik tužioca je dopisom tužene od 28.06.2004. godine upoznat sa činjenicom da je drugostepeno rešenje doneto 18.08.1998. godine, kao i o sadržini istog, pa sudovi pravilno nalaze da bez obzira što tužiocu, odnosno njegovom punomoćniku, drugostepena odluka nije i lično dostavljena, rok za podnošenje tužbe mu je počeo teći najkasnije počev od dana upoznavanja sa sadržinom ovog dopisa, a to je kraj juna meseca 2004. godine. Kako je od tog momenta do 24.01.2005. godine, kada je podneta tužba sudu radi poništaja rešenja tužene, proteklo znatno više od 15 dana, to je tužba neblagovremena i kao takva pravilno odbačena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 405. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić