U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik u revizijskom postupku Nebojša Miković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Nikolić, advokat iz ..., radi utvrđivanja prava svojine po osnovu sticanja u vanbračnoj zajednici, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 907/15 od 25.12.2015. godine, u sednici održanoj 26.10.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 907/15 od 25.12.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Paraćinu P 1700/12 od 19.02.2015. godine, stavom 1. izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno njeno pravo svojine na ½ idealnih delova, po osnovu sticanja u vanbračnoj zajednici sa sada pok.VV biv. iz ... na jednosobnom stanu koji se nalazi u ul. ... br. ..., broj zgrade ..., prizemlje, posebni deo ..., površine 42 m2, upisan u LN br. ... KO ..., na kat. parceli ... na ime pokojnog VV, a na kojem je za naslednika proglašen ovde tuženi po pravnosnažnom rešenju Osnovnog suda u Paraćinu O br.1436/12 od 17.12.2012. godine, pa se tuženi obavezuje da to pravo prizna i trpi da se tužilja na osnovu ove presude upiše kao vlasnik ½ idealnih delova ovog stana, kao i da joj ga preda u svojinu i državinu. Stavom 2. izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da je vlasnica po osnovu sticanja u vanbračnoj zajednici sa sada pok. VV, na ½ konkretno označenim pokretnim stvarima i da je tuženi dužan da joj to pravo prizna i preda joj iste u svojinu i državinu. Stavom 3. izreke, je odbijen kao neosnovan preostali deo tužbenog zahteva za utvrđivanjem prava svojine sa ½ delova na još nekim pokretnim stvarima. Stavom 4. izreke, tuženi je obavezan da tužilji na ime troškova postupka isplati 126.800,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 907/15 od 25.12.2015. godine, stavom 1. izreke, preinačena je navedena prvostepena presuda tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se prema tuženom utvrdi njeno pravo svojine na ½ idealnih delova na navedenom jednosobnom stanu površine 42 m2, po osnovu sticanja u vanbračnoj zajednici sa pok. VV i da se tuženi obaveže da joj ovo pravo prizna i da trpi da se tužilja po osnovu presude upiše u katastar kao vlasnik ½ idealnih delova navedenog stana, kao i da joj ga preda u svojinu i državinu. Stavom 2. izreke, navedena prvostepena presuda je ukinuta u stavovima 2. i 4. izreke i predmet je u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, predlažući da se o njoj odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP.

Baveći se ocenom dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nema razloga da se o reviziji odlučuje na osnovu člana 404. ZPP jer je revizija dozvoljena zbog načina odlučivanja, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 55/14).

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, otac tuženog sada pok. VV, živeo je sa tužiljom u vanbračnoj zajednici od 1980. godine do smrti …2012. godine. Sporni jednosobni stan površine 42 m2, upisan u LN br. ... KO ..., dobio je od Preduzeća OUR „...“ u sastavu RO „...“- GG, u kojem je bio zaposlen na osnovu odluke radničkog saveta br. ... od 19.04.1982. godine i rešenja RO „...“ GG, br. ... od 27.04.1982. godine, kojim mu se dodeljuje na korišćenje jednosoban stan površine 41,13 m2. Na osnovu ovog rešenja sada pok. VV je kao nosilac stanarskog prava, sa nadležnim SIZ-om zaključio ugovor o korišćenju ovog stana površine 41,50 m2, dana 25.05.1982. godine, u kojem nema naznačenih članova njegovog porodičnog domaćinstva. Iz izvedenih pismenih dokaza nije utvrđeno da mu je navedeni stan dodeljen i za ovde tužilju. Sada pok. VV je kao kupac zaključio i sudski overio ugovor o prodaji stana u društvenoj svojini sa prodavcem „DD“ ..., Poslovna jedinica ..., br. ... od 27.12.1990. godine, kojim je ugovorio otplatu kupoprodajne cene navedenog stana u jednakim mesečnim ratama za period otplate 25,6 godina, u kom ugovoru je kao korisnik ovog stana navedena ovde tužilja. Aneksima navedenog ugovora od 26.12.1990. godine i od 22.04.1992. godine, izmenjen je rok i način otplate preostale kupoprodajne cene stana, na iznos od 686.996,00 dinara, koju je prema potvrdi prodavca od 09.06.1992. godine, VV u celosti izmirio, odnosno obavezu po ugovoru o prodaji i aneksu ugovora od 22.04.1992. godine. Sada pok. VV je bio u radnom odnosu do 04.01.1991. godine kada je ostvario pravo na prevremenu penziju, a tužilja je u vreme isplate otkupne cene navedenog stana 1992. godine bila zaposlena sa mesečnim primanjima od 6.826,83 dinara, a pravo na penziju je ostvarila 01.01.2006. godine. Utvrđeno je da je majka tuženog (VV supruga) umrla 1973. godine - pre dobijanja predmetnog stana i da je tuženi imao ovlašćenje za podizanje penzije svog oca. Pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu O 1436/12 od 17.12.2012. godine za naslednika na navedenom jednosobnom stanu oglašen je ovde tuženi – sin pok. VV.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje i zaključio da ona ima pravo svojine na ½ idealnih delova navedenog jednosobnog stana otkupljenog u toku trajanja vanbračne zajednice sa sada pok. VV, bez obzira što nema pravo na otkup po odredbama Zakona o stanovanju jer je svojim sredstvima učestvovala u otkupu ovog stana, otkupljenog u toku trajanja njihove vanbračne zajednice. Kako je ovaj stan stečen radom u toku trajanja vanbračne zajednice i otkupljen iz zajedničkih novčanih sredstava, prvostepeni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi iz člana 191. stav 1. Porodičnog zakona i da navedeni stan predstavlja njihovu zajedničku imovinu na koju se shodno primenjuju odredbe o imovini stečenoj radom bračnih drugova, nalazeći da je tužilja zato suvlasnik sa jednakim idealnim udelom.

Pravilno je drugostepeni sud pobijanom presudom odbio tužbeni zahtev tužilje zaključujući da stan otkupljen u toku vanbračne zajednice od strane nosioca stanarskog prava sada pok. VV kome je stan i dodeljen na korišćenje, ne predstavlja zajednički stečenu imovinu, s obzirom da se na otkup stana ne može primeniti pravni režim koji reguliše imovinske odnose vanbračnih partnera u smislu člana 191. stav 1. Porodičnog zakona.

Nisu osnovani revizijski navodi tužilje o pogrešno primenjenom materijalnom pravu, s obzirom da se u ovakvom slučaju otkupa stana (po netržišnim uslovima) kako je to pravilno zaključio drugostepeni sud, ne može primeniti pravni režim koji reguliše imovinske odnose vanbračnih partnera u smislu člana 191. Porodičnog zakona jer vanbračni partner nema pravo susvojine na stanu otkupljenom u toku vanbračne zajednice, osim, izuzetno, ako je vanbračni suprug u molbi za dodelu stana, prijavio vanbračnu suprugu kao člana svog porodičnog domaćinstva i po tom osnovu stekao bodove koji su uticali na dodelu stana, što u konkretnom slučaju nije utvrđeno, a teret dokazivanja te činjenice je bio na tužiljinoj strani u smislu člana 231. ZPP.

Iz izloženih razloga, odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić