Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Desimir Anđelković u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i okrivljenog AA, oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer u konkretnom slučaju nisu ispunjeni svi bitni elementi bića krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, iz razloga što je za postojanje predmetnog krivičnog dela potrebno da su upućene kvalifikovane pretnje, individualno određenom licu i koje su takvog „kvaliteta“ da kod oštećenog izazovu osećaj straha i ugroženosti.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva, ne mogu se prihvati kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, čini lice koje ugrozi sigurnost nekog lica, pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica.

Prema izreci pobijane prvostepene presude Osnovnog suda u Lebanu, okrivljeni AA je oglašen krivim da je kritičnog dana ugrozio sigurnost oštećenog BB, pretnjom da će napasti na život ili telo, pri čemu je mogao da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, na način bliže opisan u izreci pobijane presude, upućivanjem verbalnih pretnji kao i napadom i zamahivanjem nožem, zbog čega je oštećeni osetio strah i ličnu nesigurnost, iako je okrivljeni bio svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Polazeći od navedenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pravnosnažne presude, jasno proizilazi da je u konkretnom slučaju reč o pretnji (pretnja da će napasti na život ili telo), upućenoj individualno određenom licu (oštećenom BB), koja pretnja oštećenom je prouzrokovala zabranjenu posledicu koja se ogleda u stvaranju osećaja ugroženosti sigurnosti kod oštećenog, te stoga, po nalaženju ovog suda, a suprotno navodima iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, delo za koje je okrivljeni oglašen krivim, a kako je to opisano u izreci prvostepene presude, sadrži sva zakonska obeležja bića krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ.

Iz navedenih razloga, po oceni ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                                   Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić