Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA, advokat Goran Todorović, zbog povrede zakona iz člana 423. tačka 1), člana 439. tačka 1) ZKP i zbog povrede odredaba iz čl. 22, 25. i 194. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenu na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP osloboditi od optužbe, odnosno da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno osuđenje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Gorana Todorovića je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane ovlašćenih lica za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1) ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP pravo okrivljenog na podnošenje zahteva, preko svog branioca, zbog povrede zakona je, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Dakle, okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač. 1) do 3) i članu 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Branilac okrivljene podnetim zahtevom pravnosnažne presude pobija zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ne ukazujući pri tom zbog čega smatra da delo za koje je okrivljena oglašena krivom po zakonu nije krivično delo, dok je u obrazloženju zahteva naveo da je sud pogrešnom ocenom izvedenih dokaza, a u odsustvu psihijatrijskog veštačenja oštećene na okolnost stanja njene uračunljivosti, obzirom da je ista psihijatrijski bolesnik, kao i da je postupanje okrivljene bilo isključivo usmereno na zaštitu oštećene, jer je kao majka bila zabrinuta za svoje dete koje je istrčalo iz ugostiteljskog objekta izveo pogrešan zaključak da je okrivljena izvršila krivično delo u pitanju.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda izloženim navodima zahteva osporava se činjenično stanje utvrđeno prvostepenom a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća ove okrivljene u izvršenju krivičnog dela u pitanju.

Međutim, kako citiranom odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko svog branioca shodno ograničenju njegovih prava pravima koji u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 423. tačka 1) ZKP i čl. 22, 25. i 194. stav 1. KZ, kao ni po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Gorana Todorovića, ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                                      Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić