Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog AA, advokat Jovan Ćirić, blagovremeno je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 4. u vezi člana 439. tačka 2) i člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi optužbe ili pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama povređen zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP obzirom da krivično delo izazivanje opšte opasnosti u osnovnom obliku, kao i krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti, predstavljaju krivična dela sa blanketnom dispozicijom, te da se izvršenje ovih krivičnih dela vrši kršenjem posebnih zakona ili propisa koji regulišu konkretnu materiju, a da se u izreci presude ne navodi o kojim zakonima i propisima se radi, odnosno ne navode se odredbe tih zakona i propisa, već samo paušalno-da je okrivljeni električnom energijom izazvao opasnost za život ili telo ljudi, odnosno da nije postupao po propisima i tehničkim pravilima o merama zaštite.

Odredbom člana 278. stav 1. KZ propisano je da ko požarom, poplavom, eksplozijom, otrovom ili otrovnim gasom, radioaktivnim ili drugim jonizujućim zračenjem, električnom energijom, motornom silom ili kakvom drugom opšteopasnom radnjom ili sredstvom izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većem obima kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

Imajući u vidu citiranu odredbu člana 278. stav 1. KZ, proizilazi da se osnovni oblik ovog krivičnog dela može izvršiti sa nekom od više alternativno propisanih radnji.

U izreci prvostepene presude okrivljeni je oglašen krivim da je električnom energijom izazvao opasnost za život i telo ljudi, a što predstavlja jednu od alternativno propisanih radnji kojom se može izvršiti krivično delo iz člana 278. KZ, odnosno nepreduzimanjem mera zaštite izavao opasnost za život i telo ljudi, ..... a što je dovelo do strujnog udara i smrti pokojnog kao kvalifikatorne okolnosti ... te je sud pravilno primenio zakon i radnje okrivljenog kvalifikovao kao krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. KZ u vezi sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 5. u vezi stava 1. KZ.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi branioca koji se odnose na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

U preostalom delu zahteva kojim obrazlaže povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog u suštini iznosi svoju verziju događaja, te onda i sopstvenu pravnu ocenu, odnosno kvalifikaciju o postojanju, odnosno nepostojanju krivičnog dela za koje je okrivljeni AA oglašen krivim i osuđen.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe i da je pobijanim presudama povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, time što je na štetu okrivljenog prekoračena optužba. U vezi sa tim, branilac u zahtevu navodi da je optužnim aktom OJT Pančevo okrivljenom AA stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela iz nehata, da optužni akt nije sadržao sva obeležja krivice i da sud nije bio ovlašćen da menja subjektivno i objektivno obeležje krivičnog dela, a što je učinio i prekoračio granice svog ovlašćenja, tako što je u izreku presude uneo da je okrivljeni krivično delo učinio u uračunljivom stanju i dajući kompletan opis utvrđene vinosti kod okrivljenog, odnosno da je isti „bio svestan da svojom radnjom može učiniti krivično delo ali je olako držao da do toga neće doći“.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe, sadržane u podnetoj odnosno na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne količine, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivičnopravne sankcije.

U konkretnom slučaju, pravnosnažna presuda se odnosi na isto lice - okrivljenog AA i na krivično delo za koje je optužen - teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. KZ u vezi sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 5. u vezi stava 1. KZ.

Prvostepeni sud je u presudi samo upodobio izreku utvrđenom činjeničnom stanju i time što je u izreku uneo da je okrivljeni postupao u uračunljivom stanju nije izvršio prekoračenje optužbe, jer sposobnost okrivljenog da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, kao oboriva pretpostavka, nije bila dovedena u pitanje u toku samog postupka, dakle radilo se o nespornoj činjenici.

Svest okrivljenog o zabranjenosti krivičnog dela, odnosno svest o protivpravnosti preduzetih radnji je sadržana identično i u dispozitivu optužnog akta i u izreci presude.

Takođe, dispozitiv optužbe i izreka presude sadrže identični subjektivni element u pogledu svesti okrivljenog o krivičnom delu i kako je optužbom okrivljenom stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela iz nehata, kao lakši oblik krivice, unošenjem u izreku presude da je okrivljeni olako držao da do navedene posledice neće doći, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nije izvršeno prekoračenje, odnosno nije učinjena povreda zakon iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. Osim iznetog, nehatno postupanje okrivljenog proizilazi iz kompletnog opisa radnji kako iz optužbe tako i iz izreke presude, jer je okrivljeni kao lice koje nije ovlašćeno za manipulaciju električnom energijom, bez odobrenja postavio osigurače u KPK i time doveo pod napon elektro- vod, a što je dovelo do strujnog udara i smrti jednog lica, na koji način je bio svestan da može učiniti delo, ali je olako držao da do toga neće doći.

Dakle, sud se navedenim izmenama u izreci presude kretao u okvirima optužnog akta, pri čemu okrivljeni nije oglašen krivim za teže delo niti za veću kriminalnu količinu, niti veći stepen krivice, odnosno nije oglašen krivim za više kriminalnih aktivnosti i veću kriminalnu volju od one za koju je optužen, niti je navedena izmena izvršena na štetu okrivljenog. Na izneti način okrivljeni nije doveden u nepovoljniji krivično procesni položaj.

Dakle, kako je činjenični opis u izreci pravnosnažne presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnost na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležje krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. KZ u vezi sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 5. u vezi stava 1. KZ, to su u konkretnom slučaju neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                         Irina Ristić, s.r.

Predsednik veća-sudija,                                                                                                   Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić