Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebog odeljenja Kž1 Po1 6/19 od 10.05.2019. godine, usvajanjem žalbi branilaca okrivljenog AA, advokata Sonje Manojlović i advokata Dragice Brajušković i branioca okrivljenog BB, advokata Mira Orovića, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal K Po1 90/17 od 25.10.2018. godine, u pogledu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Beogradu, primenom odredbi člana 4, 42, 45, 54. i 60. stav 1. KZ, okrivljenom AA, za krivična dela za koja je prvostepenom presudom oglašen krivim, prethodno utvrdio kazne i to: za krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. KZ, kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, za produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359. stav 1. u vezi člana 33. i 61. KZ, kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i za produženo krivično delo falsifikovanje isprave u saizvšilaštvu iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. KZ, kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci, a okrivljenom BB, za krivična dela za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, prethodno utvrdio kazne zatvora i to: za krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. KZ, kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci, za produženo krivično delo falsifikovanje isprave u saizvšilaštvu iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. KZ kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 8 (osam) meseci, a zatim ih primenom odredbi člana 60. stav 1. i stav 2. tačka 2) KZ osudio i to okrivljenog AA, na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 22.03.2017. godine do 01.12.2017. godine, kao i vreme provedeno na meri zabrana napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora od 01.12.2017. godine pa do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja izrečene kazne, a okrivljenog BB, na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 8 (osam) meseci, dok su žalba branilaca okrivljenog AA, advokata Sonje Manojlović i advokata Dragice Brajušković, kao i žalba branioca okrivljenog BB, advokata Mira Orovića, u preostalom delu odbijene kao neosnovane, a presuda Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal K Po1 90/17 od 25.10.2018. godine, u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog AA, advokati Sonja Manojlović i Dragica Brajušković, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud, usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili ukine samo drugostepenu presudu i spise vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navode da se zaključak prvostepenog i drugostepenog suda o krivici okrivljenog AA, zasniva isključivo na izmenjenom iskazu saoptuženog VV, datom pred Tužiocem za organizovani kriminal u postupku sklapanja sporazuma o priznanju krivičnog dela, na kom se dokazu prema stavu branilaca, pravnosnažna presuda ne može zasnivati.

Naime, prvostepeni sud je shodno odredbi člana 406. ZKP, izvršio uvid u odbranu saoptuženog VV (datu pred Tužiocem za organizovani kriminal, u prisustvu branioca), koji je na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela pravnosnažno osuđen i to zbog krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela izčlana 346. stav 2. KZ, produženog krivičnog dela falsifiovanje isprave u saizvršilaštvu iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. KZ i krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, među kojima su i krivična dela koja su okrivljenom AA stavljena na teret.

Odredbom člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP propisano je da se upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka, saoptuženih ili već osuđenih saučesnika u krivičnom postupku, kao i zapisnika o nalazu i mišljenju veštaka, može po odluci veća obaviti shodnom primenom člana 405. ZKP, ako je reč o iskazu saoptuženog prema kojem je krivični postupak razdvojen ili je već okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, a u smislu napred citirane zakonske odredbe, pod iskazom saoptuženog ili već osuđenog saučesnika, podrazumeva se samo onaj iskaz koji je isključivo pribavljen pod uslovima propisanim u odredbama o dokaznim radnjama i to u članu 85. i 86. ZKP o saslušanju okrivljenog i samo takav iskaz predstavlja dozvoljen dokaz.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, priznanje okrivljenog, kao sastavni i neophodni deo sporazuma o priznanju krivičnog dela između njega i javnog tužioca, a saglasno odredbama čl. 313. do 319. ZKP, nema ni formu, ni karakter iskaza u smislu odredaba ZKP o ispitivanju okrivljenog u istrazi i na glavnom pretresu, već je to volja tužioca i okrivljenog kao stranaka da određena krivično-pravna stvar bude pravnosnažno rešena na određeni način, u pogledu koga među njima postoji saglasnost.

Stoga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u smislu odredbe člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP, nije dozvoljeno upoznavanje sa sadržinom priznanja na zapisniku o ročištu za sporazum o priznanju krivičnog dela.

Kako je prvostepeni sud kao dokaz izveo čitanjem i ocenom navedenog zapisnika sa izjavom okrivljenog VV koji je pravnosnažno osuđen na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela i na ovom, u konkretnom slučaju nezakonitom dokazu zasnovao osuđujuću presudu u odnosu na okrivljenog AA, to je na štetu ovog okrivljenog učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA ukazuje.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, imajući u vidu sve navedeno, usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA i u odnosu na ovog okrivljenog ukinuo pravnosnažne presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K Po1 90/17 od 25.10.2018. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž1 Po1 6/19 od 10.05.2019. godine i spise predmeta vratio Višem sudu u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, na ponovno odlučivanje, da bi se, u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, u ponovnom postupku otklonila povreda zakona na koju je ovom presudom ukazano i donela pravilna i jasna i na zakonu zasnovana odluka.

Iz navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Tatjana Milenković,s.r.                                                                                              Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić