Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, dr Ilije Zindovića, Biserke Živanović i Jasminke Stanojević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Igor Milojević advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Uprava za vanredne situacije Kragujevac, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Kragujevcu, radi uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3985/18 od 20.03.2019. godine, u sednici veća održanoj 12.09.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3985/18 od 20.03.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3985/18 od 20.03.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 603/18 od 28.08.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezana tužena da za tužioca uplati doprinose po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja za period od 10.03.2005. godine do 21.11.2005. godine na iznos od 18.006,64 dinara, na ime noćnog rada, prekovremenog rada i rada za vreme državnih i verskih praznika i to po stopi koja bude važila na dan uplate, a stavom drugim izreke je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 31.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate.

Apelacioni sud u Kragujevcu je, presudom Gž1 3985/18 od 20.03.2019. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je, sa pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku, blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se nebi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu, ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u u ovom sporu nisu ispunjeni uslovi predviđeni navedenom odredbom da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužene. Pobijana presuda je u pogledu nadležnosti suda da u parničnom postupku odlučuje o zahtevu zaposlenog da mu poslodavac uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje i kada je takav zahtev jedini predmet spora, u skladu sa pravnim shvatanjem koje je, u vršenju nadležnosti predviđene članom 31. Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud usvojio na sednici Građanskog odeljenja od 12.03.2019. godine i tako izmenio zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja tog suda od 23.03.2010. godine. Ne postoji ni potreba za novim tumačenjem materijalnog prava u pogledu pravne prirode doprinosa za obavezno socijalno osiguranje kao sastavnog dela zarade (član 104. i član 150. stav 1. i 2. Zakona o radu; član 2. stav 1. i 2. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika) i prava zaposlenog iz radnog odnosa garantovanog Ustavom i zakonom (član 60. stav 4. Ustava Republike Srbije i član 12. stav 1. Zakona o radu), odnosno u pogledu zakonske obaveze poslodavca da doprinose obračuna i uplati, u svoje ime a u korist zaposlenog, istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove (član 6. stav 1. tačke 1. i 2. i člana 51. stav 1. i 2. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje).

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Revizija tužene nije dozvoljena ni po članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP, jer vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koja je u sporovima za naplatu novčanog potraživanja iz radnog odnosa merodavna za ocenu dozvoljenosti revizije u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Shodno izloženom, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Odluka o zahtevu tužene za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u trećem stavu izreke, doneta je primenom članova 153. stav 1. i 165. stav 1. ZPP. Tužena nije uspela u postupku po reviziji i zato nema pravo na naknadu troškova tog postupka.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić