U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., koju zastupa Vladan Simeunović, advokat iz ..., protiv tuženog Instituta za ..., sa sedištem u ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 broj1845/16 od 30.03.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 15.10.2018. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 broj 1845/16 od 30.03.2017. godine i Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 broj 3745/14 od 25.01.2016. godine tako što se USVAJA tužbeni zahtev i utvrđuje da je tužilja zaključenjem ugovora o radu sa tuženim broj ../.. od 26.06.2013. godine i istekom pet radnih dana od dana stupanja na rad po ovom ugovoru, 08.07.2013. godine, zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog po sili zakona na radnom mestu istraživača višeg naučnog saradnika.

PREINAČUJE SE rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u drugom stavu izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 broj 1845/16 od 30.03.2017. godine i u drugom stavu izreke presude Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 broj 734/14 od 25.01.2016. godine i obavezuje tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 153.500,00 dinara u roku od osam dana od prijema prepisa presude, pod pretnjom izvršenja.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 broj 734/14 od 25.01.2016. godine, prvim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je zaključenjem ugovora o radu sa tuženim broj ../.. od 26.06.2013. godine i isteku pet radnih dana od dana stupanja na rad po navedenom ugovoru odnosno 08.07.2013. godine, zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog po sili zakona na radnom mestu istraživača višeg stručnog saradnika. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 broj 1845/16 od 30.03.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu reviziju u okviru ovlašćenja iz čl. 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 87/18) i utvrdio da je revizija osnovana.

U sprovedenom prvostepenom postupku nije počinjene bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se na druge povrede postupka ne ukazuje.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u postupku koji je prethodio donošenju pravnosnažne presude tužilja je sa tuženim zaključila ugovor o radu broj .. od 01.07.2011. godine, kojim je zasnovala radni odnos na određeno vreme od 01.07.2011. godine do 30.06.2012. godine, na radnom mestu naučni saradnik – A4, radi rada na projektima OI .. i OI .. . Tužilja je potom sa tuženim zaključila ugovor o radu broj ../. od 12.06.2012. godine na određeno vreme od 01.07.2012. godine do 30.06.2012. godine na radnom mestu viši naučini saradnik A4, radi rada na istim projektima. Tužena je 26.06.2013. godine zaključila ugovor o radu broj ../. na radnom mestu viši naučni saradnik – A4 na određeno vreme za period od 01.07.2013. godine do 30.06.2014. godine, radi rada na projektu OI .., a potom ugovor o radu broj ../. od 01.07.2014. godine, radi rada na određeno vreme u periodu od 01.07.2014. godine do 30.06.2015. godine na radnom mestu viši naučni saradnik – A4, na istom projektu. Rešenjem broj ../. od 30.06.2014. godine tužilji je prestao radni odnos zaključno sa 30.06.2014. godine, zbog isteka roka na koji je zasnovao radni odnos.

Polazeći od ovako utvrđeno činjeničnog stanja, prvostepeni sud je izveo zaključak da tuženi poslodavac nije iskazao volju da sa tužiljom zasnuje radni odnos na neodređeno vreme, već isključivo na određeno vreme, sa čime se tužilja saglasila, zbog čega nema osnova za utvrđenje da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog.

Polazeći od odredbe člana 37. stav 4. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.24/05), koji je bio na snazi u vreme donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu, a kojim je propisano da radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana, po isteku roka na koji je zasnovan radni odnos, drugostepeni sud je prihvatio činjenični zaključak prvostepenog suda, a pozivajući se na ovu zakonsku odredbu zaključio da je tužilja sve vreme radila na određenom projektu, čije vreme trajanja je unapred određeno zbog čega nema mesta primeni navedene zakonske odredbe.

Drugostepeni sud prihvata činjenicu da je radni odnos trajao duže od 12 meseci, počev od 01.07.2011. godine zaključno sa 30.06.2014. godine, ali kako se radi o radu na određenom projektu, ne može se smatrati da je zasnovan radni odnos na neodređeno vreme.

Ovakav činjenično-pravni zaključak nižestepenih sudova ne može se prihvatiti kao pravilan.

Ni u jednom ugovoru o radu ne stoji klauzula da tužilja zasniva radni odnos na određeno vreme do završetka posla na navedenim projektima, budući da je vreme trajanja radnog odnosa u sva četiri ugovora o radu bilo limitirano tačno određenim datumom. Ni u rešenju o otkazu ugovora o radu ne stoji da je radni odnos prestao zbog završetka posla na projektu, već zbog isteka roka na koji je ugovor zaključen.

Na osnovu svih ugovora tužilja je obavljala istovrsne poslove, prvo kao naučni saradnik – A4 a potom kao viši naučni saradnik A4 iz čega proizlazi da je tokom rada po ugovorima na određeno vreme tužilja i napredovala.

Radni odnos na određeno vreme može da bude duži od 12 meseci prema odredbama člana 37. stav 1. Zakona o radu, koji se primenjuje u konkretnom slučaju („Sl. glasnik RS“, br.24/05), u slučaju kada je to neophodno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka na rad; ako je ugovor o privremenom radu, zaključen u vezi sa određenim projektom, koji je vremenski ograničen, a ipak nije završen u roku od 12 meseci, pa se u tom slučaju ugovor može produžiti do realizacije projekta.

U konkretnom slučaju ove činjenice nisu utvrđene pa su osnovani revizijski navodi tužilje da je tužilja saglasno članu 37. stav 4. Zakona o radu, važećeg u vreme nastanka spornog odnosa, protekom najmanje pet radnih dana po isteku roka na koji je zasnovan radni odnos na određeno vreme, zasnovala radni odnos na neodređeno vreme i to sa 08.07.2013. godine.

Osnovani su i revizijski navodi tužilje da je rad na neodređeno vreme pravilno, a da je rad na određeno vreme izuzetak i da bi u konkretnom slučaju drugačija primena materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje vodila zloupotrebi prava od strane poslodavca na štetu tužilje.

Bez uticaja su navodi da se tužiljina zarada po ugovorima o radu finansirala iz projekata, jer iz spisa kao nesporno proizlazi da se rad drugih zaposlenih kod tuženog poslodavca na određeno vreme, takođe finansira iz projekata koje finansira Ministarstvo nauke.

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 416. stav 1. ZPP, usvojio reviziju tužilje i odlučio kao u izreci presude.

Odluka o troškovima celokupnog postupka doneta je primenom člana 165. stav 2. u vezi sa članom 153, 154. i 163. stav 2. ZPP. Prema postignutom uspehu tužilje u postupku i troškovniku koji je tužilja opredelila. Tužilji su priznati troškovi sastava tužbe i jednog obrazloženog podneska u iznosu od 16.500,00 dinara, istupanja na tri održana ročišta u iznosu od po 18.000,00 dinara, sastava žalbe i revizije u iznosu od po 33.000,00 dinara, što prema Tarifi o nagradama i naknadi troškova za rad advokata ukupno iznosi 153.500,00 dinara.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić