Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilaca AA i mal. BB, koga zastupa zakonski zastupnik – majka AA iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tuženog VV, sa sedištem u ..., čiji je punomoćnik Željko Marović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 434/2017 od 18.04.2017. godine, u sednici održanoj 19.07.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 434/2017 od 18.04.2017. godine, kao o posebnoj reviziji.

ODBACUJE SE revizija tužilaca izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 434/2017 od 18.04.2017. godine, kao nedozvoljena.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P 675/16 od 24.02.2017. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužilji AA, po osnovu nematerijalne štete za pretrpljeni strah isplati iznos od 30.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, a tužiocu mal. BB, po osnovu nematerijalne štete za pretrpljeni strah isplati iznos od 30.000,00 dinara i za pretrpljene fizičke bolove iznos od 20.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Sa viškom tužbenog zahteva tužbeni zahtevi tužilaca su odbijeni i to tužilja AA za još 20.000,00 dinara za pretrpljeni strah, a tužilac mal. BB za još 20.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha i za još 30.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova, sve sa zakonskom zateznom kamatom. Obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 134.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.

Viši sud u Somboru je presudom Gž 434/2017 od 18.04.2017. godine, usvojio žalbu tuženog i preinačio prvostepenu presudu u usvajajućem delu i u delu odluke o troškovima postupka, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilaca. Obavezani su tužioci da tuženom solidarno isplate troškove parničnog postupka u iznosu od 22.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužilaca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer nema razloga koji ukazuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, imajući u vidu da pitanje naknade nematerijalne štete, kao što je slučaj u ovoj parnici, predstavlja činjenično pitanje koje se rešava u svakom konkretnom slučaju. Pored navedenog, prema članu 404. ZPP, svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđenje činjenično stanje ne dovodi do primene ovog instituta, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2., u vezi člana 413. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

U tužbi radi naknade nematerijalne štete, podnetoj sudu 06.06.2016. godine, vrednost predmeta spora u odnosu na tužilju AA iznosi 50.000,00 dinara, a u odnosu na tužioca mal. BB iznosi 100.000,00 dinara.

Imajući u vidu vrednost predmeta spora, radi se o sporu male vrednosti, obzirom da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji očigledno ne prelazi dinarsku protivvvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, kako je propisano članom 468. stav 1. ZPP, a odredbom člana 479. stav 6. istog zakona propisano je da protiv odluke drugostepenog suda u postupku o sporovima male vrednosti nije dozvoljena revizija.

U konkretnoj situaciji izjavljena revizija nije dozvoljena, bez obzira na činjenicu što je drugostepenom odlukom preinačena prvostepena presuda i odlučeno o zahtevima tužilaca, tako što je odbijen njihov tužbeni zahtev. Ovo iz razloga što se, kako je navedeno, radi o sporu male vrednosti u kome se ne primenjuje novelirana odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, po kojoj je revizija dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, kao u konkretnom slučaju.

Iz navedenih razloga, primenom člana 404. stav 2. i 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Biserka Živanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić