Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), koji se primenjuje na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnim rešenjem određeno je da se vrši deoba zajedničke nepokretne imovine predlagača i protivnika predlagača javnom prodajom, po pravilima izvršnog postupka, kao i da će iznos novca ostvaren prodajom biti isplaćen predlagačima i protivnicima predlagača saglasno njihovim suvlasničkim udelima, uz primenu odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Odlučujući o posebnoj reviziji protivnika predlagača, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da u ovom postupku nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava. Obrazloženja nižestepenih sudova za odluku o predlogu radi deobe zajedničke nepokretnosti su u skladu sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava, a okolnost da predlagači i protivnici predlagača kod RGZ- Službe za katastar nepokretnosti nisu upisani kao suvlasnici nepokretnosti čija se deoba traži, je bez uticaja, s obzirom na to da su uz predlog podnete isprave koje su podobne da se na osnovu njih upiše svojina na predmetnim nepokretnostima u korist predlagača i protivnika predlagača. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova u tom smislu odgovaraju i usklađeni su sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenog suda i revizijskog suda, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava.

Sa napred navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), koji se primenjuje na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Predlagači su predlog radi deobe zajedničke nepokretnosti podneli 23.05.2013.godine. U predlogu i tokom prvostepenog postupka nije označena vrednost spora, sudska taksa nije određena, niti plaćena. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka sledi da je vrednost zajedničkih nepokretnosti 1.764.912,40 dinara.

Članom 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, koji se primenjuje na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Imajući u vidu napred navedeno, odnosno da u predlogu i tokom prvostepenog postupka nije označena vrednost spora, da taksa nije obračunata, niti naplaćena, a da iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka sledi da je vrednost zajedničkih nepokretnosti 1.764.912,40 dinara, to sledi da revizija protivnika predlagača nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić