Protiv drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tužilac je dostavio odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP (Službeni glasnik RS“ 72/11,55/14) koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 2. tačka 10. ZPP, jer se ne radi o zahtevu koji je ranije pravnosnažno presuđen ili o kome je ranije zaključeno sudsko poravnanje. Zbog bitne povrede postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju revizija ukazuje navodima da je presuda nerazumljiva i kontradiktorna, revizija se ne može podneti, prema članu 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su rođena braća, a po osnovu dogovora sa sada pokojnim ocem, tuženi je učestvovao na konkursu za dodelu parcela na lokaciji u ..., iz razloga što je otac parničnih stranaka već imao nepokretnost na svoje ime, a tužilac je još uvek bio student, pa nisu ispunjavali konkursne uslove. Nakon dobijanja parcele .../... KO ... na ovom konkursu, tuženom je rešenjem nadležnog organa odobrena izgradnja individualne stambene zgrade, u skladu sa tehničkom dokumentacijom i glavnim projektom, od koga se tokom izgradnje odstupilo povećanjem spratnosti i površine objekta. Parnične stranke su sa ocem imale usmeni dogovor da se stambena zgrada izgradi zajedničkim sredstvima tako što bi polovinu sredstava obezbedio tuženi, a preostalu polovinu tužilac i otac parničnih stranaka, a da će polovina budućeg objekta pripasti tužiocu. Tuženi je radi obezbeđenja novčanih sredstava podigao sa suprugom tri kredita, ali je utvrđeno da je u skladu sa postignutim usmenim sporazumom polovina novčanih sredstava tuženom vraćena, tako što je novac davao otac parničnih stranaka, a kasnije i tužilac po zasnivanju radnog odnosa 1984. godine, s tim što su isplate vršene ili na ruke ili uplatama na račun tuženog koji je živeo i radio u .... Izgradnja stambenog objekta započeta je 1982. godine, a tokom 1986. godine objekat je bio sagrađen u grubim radovima i stavljen pod krov. Budući da je prema usmenom sporazumu tužiocu i tuženom trebalo da pripadne svojina na po ½ objekta, a da je sva dokumentacija glasila na ime tuženog, tuženi je kao poklonodavac sa ocem parničnih stranaka, kao poklonoprimcem dana 12.12.1986. godine zaključio Ugovor o poklonu Ov .../.., kojim je ocu poklonio ½ kuće površine 107 m2 na KP .../... KO ..., sa pravom trajnog korišćenja ½ katastarske parcele pod kućom i pod dvorištem, sve ukupno 2,40 ara, u posedovnom listu ... KO ... – ... . Dana 31.12.1986. godine, otac parničnih stranaka je kao poklonodavac ugovorom o poklonu Ov .../... od 31.12.1986. godine poklonio tužiocu polovinu nepokretnosti navedenu prethodnim ugovorom, tako da je predmet oba ugovora o poklonu identičan. Tokom 1989. godine, tužilac se uselio u prizemni deo kuće koji mu je pripao po osnovu usmenog dogovora, a potkrovlje je podeljeno tako što je tužiocu pripao zapadni, a tuženom istočni deo potkrovlja, u istoj površini. Tuženi nije želeo da se izvrši podela podruma, pa je tužilac počeo da koristi prostoriju površine 8m2 u podrumu. Tuženi se tokom 1994. godine uselio, u skladu sa usmenim sporazumom, na prvi sprat stambenog objekta i počeo tužiocu da osporava pravo na korišćenje podrumskog prostora, osim prostorije od 8m2, kao i potkrovlja, a zatim je u leto 2005. godine zazidao otvor preko koga je tužilac dolazio do potkrovlja i tavana. Tužilac je pokrenuo vanparnični postupak fizičke deobe, jer mu je tuženi osporavao pravo vlasništva ½ stambenog objekta, a vanparnični postupak je rešenjem prekinut i tužilac upućen na parnicu. Tužilac je sa ocem zaključio Aneks ugovora o poklonu Ov .../... od 21.06.2000. godine, kojim je definisano koje prostorije mu pripadaju po osnovu ranije zaključenog ugovora o poklonu sa ocem i izvršen je ovim aneksom tačan opis prostorija koje predstavljaju ½ nepokretnosti iz člana 1. Ugovora o poklonu od 31.12.1986. godine. Ostavinski postupak iza smrti oca parničnih stranaka bio je prekinut i tuženi upućen na parnicu za utvrđenje da je bez pravne važnosti zaveštanje ostavioca, Ugovor o poklonu od 31.12.1986. godine i Aneks ugovora od 21.06.2000. godine. Tužbeni zahtev za poništaj ugovora o poklonu i aneksa pravnosnažno je odbijen, nakon čega je ostavinski postupak nastavljen, tuženi se prihvatio nasleđivanja na imovini koja mu je zaveštanjem ostavljena i doneto je rešenje o nasleđivanju O .../... od 12.12.2007. godine. Pravnosnažnim vanparničnim rešenjem od 19.11.2008. godine uređen je način korišćenja Kp .../... KO ..., a odbijen je predlog protivnika predlagača, ovde tuženog, za deobu i uređenje načina korišćenja kuće sagrađene na parceli, sa obrazloženjem da su fizička deoba i način korišćenja ove kuće već izvršeni Anekskom ugovora o poklonu od 21.06.2000. godine. Iz nalaza i mišljenja veštaka građevinske struke utvrđeno je da je sporni stambeni objekat po projektnoj dokumentaciji imao prizemlje i sprat, a da su van projekta izgrađeni podrum i potkrovlje, pa objekat sada ima četiri etaže. Tužilac u državini ima prizemni deo objekta i podrumski prostor u površini od 8m2, dok su ostale prostorije u podrumu u državini tuženog. U katastru nepokretnosti stambena zgrada i parcela vode se na parnične stranke sa po ½ udela, po osnovu zaključenih ugovora o poklonu. Tuženi, saslušan kao parnična stranka, nije osporio da tužilac ne drži prostorije navedene aneksom ugovora o poklonu od 21.06.2000. godine, već da su u državini tuženog.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je tuženi obavezan da tužiocu vrati u družavinu polovinu garaže, malog podruma i drvenarnice, kao i polovinu potkrovlja, tavana i terase, i da izvrši činidbu opisanu izrekom radi omogućavanja tužiocu korišćenja potkrovlja. Pravilno je takođe primenjeno materijalno pravo kada je protivtužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

Naime, parnične stranke su postale suvlasnici sa po ½ idealnog dela sporne nepokretnosti zaključivanjem ugovora o poklonu sa sada pok. ocem, na koji način je zapravo sproveden usmeni dogovor parničnih stranaka sa ocem da se stambena zgrada izgradi zajedničkim sredstvima i da parničnim strankama pripadne po ½ nepokretnosti. Pravnosnažnom presudom je utvrđeno da je Ugovor o poklonu od 21.06.2000. godine pravno valjan, kao i Aneks tog ugovora od 21.06.2000. godine, kojim su tužilac i njegov otac precizirali realne delove nepokretnosti na koje se taj ugovor o poklonu odnosio. S obzirom da je utvrđeno da je tuženi u državini navedenih spornih prostorija, i to garaže, malog podruma, drvenarnice, potkrovlja, tavana i terase, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da su ispunjeni zakonski uslovi za zaštitu prava svojine iz člana 37. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, u vezi čl. 14.i 16. istog zakona, jer je tuženi onemogućio tužioca da koristi svoj udeo na spornim prostorijama. Pravilno je takođe primenjeno materijalno pravo kada je odbijen protivtužbeni zahtev za utvrđenje prava susvojine protivtuženog sa ½ idealnog dela sporne nepokretnosti, jer je tuženi već upisan u javnim knjigama kao suvlasnik predmetne nepokretnosti sa udelom od 1/2. Protivtužbeni zahtev je pravilno odbačen u delu kojim je traženo utvrđenje ništavosti Aneksa ugovora o poklonu od 21.06.2000. godine, jer se radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, u skladu sa članom 294. stav 1. tačka 4. ZPP, budući da je o istom zahtevu pravnosnažno odlučeno presudom Opštinskog suda u Nišu P 5906/05 od 28.04.2006. godine.

Suprotno revizijskim navodima tuženog, u postupku je pravilno utvrđeno da je postojao usmeni sporazum parničnih stranaka sa njihovim ocem u vezi zajedničke gradnje objekta, namere da on pripadne u susvojinu parničnih stranaka sa ½ udela, te da se taj sporazum odnosio i na sporne prostorije, što i proizilazi iz aneksa ugovora o poklonu kojim je izvršena fizička deoba. Tačan je revizijski navod da tuženi nije bio ugovorna strana prilikom zaključivanja ovog aneksa, ali iz njegove sadržine proizilazi da je tuženi ostao suvlasnik ½ udela na svim predmetnim prostorijama, tako da ova deoba nije učinjena na njegovu štetu. S obzirom na navedeno, revizijom se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić