Istom presudom okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati privatnoj tužilji - oštećenoj BB iznos od 213.187,00 dinara, te da na ime paušala plati sudu iznos od 5.000,00 dinara, a sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude. Privatna tužilja - oštećena BB je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnični postupak.

Presudom Višeg suda u Smederevu Kž1 118/19 od 30.09.2019.godine, usvajanjem žalbe punomoćnika privatne tužilje BB - advokata Slavice Nešić, preinačena je presuda Osnovnog suda u Velikoj Plani K.148/17 od 17.05.2019.godine u delu odluke o kazni, tako što je Viši sud u Smederevu okrivljenog AA za krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, osudio na novčanu kaznu u iznosu od 20.000,00 (dvadesethiljada) dinara koju je dužan da plati u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti 1 dan kazne zatvora, dok je prvostepena presuda ukinuta u delu odluke o troškovima krivičnog postupka i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, a odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Gordane Živković i presuda Osnovnog suda u Velikoj Plani K.148/17 od 17.05.2019.godine je u preostalom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Filip Matković, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da se u radnjama okrivljenog opisanim u izreci pravnosnažne presude ne stiču obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. KZ, obzirom da postupanje okrivljenog kritičnom prilikom i to što je držao u rukama trimer za košenje trave kojim je prethodno kosio, te da se oštećenoj BB obratio rečima da li ima neki problem i zašto ga gleda, da je zatim uključenim trimerom nastavio da seče grane i isti uperio prema oštećenima BB i njenoj maloletnoj ćerki VV koje su se nalazile u njegovoj neposrednoj blizini i njime mahao u visini njihovih glava, govoreći da je njegov put, po stavu branioca ne predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. KZ. Naime, po stavu branioca, okrivljeni u konkretnom slučaju nije oštećenima uputio neposrednu i ozbiljnu pretnju napadom na njihov život i telo, niti kvalifikovanu pretnju kojom im je stavio u izgled tačno određeno zlo, pri čemu je štetna posledica u vidu straha i uznemirenosti kod oštećenih nastupila isključivo usled svađe i prepirke sa okrivljenim, a što nije dovoljno za postojanje predmetnog krivičnog dela.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Osnovni oblik krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica. Teži oblik krivičnog dela iz stava 2. člana 138. KZ postoji u slučaju ako je ostvarena jedna od tri kvalifikatorne okolnosti i to da je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema više lica ili ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili ako je delo izazvalo teške posledice. Pri tome, obzirom na način kako je preduzeta radnja izvršenja, pretnje mogu, pored verbalnih koje se vrše rečima bilo usmeno ili pisanim putem, biti izvršene i određenim konkludentnim radnjama. Predmetno krivično delo je svršeno kada je pretnjom stvoren osećaj ugroženosti kod lica kome se preti.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. KZ, to, po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. KZ izvršenog na štetu oštećenih BB i njene maloletne ćerke VV, a za koje krivično delo je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim, pa su stoga suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 138. stav 2. KZ ocenjeni kao neosnovani.

Ovo sa razloga jer, suprotno navodima branioca okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, izreka pravnosnažne presude sadrži opis radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela, koja se u konkretnom slučaju sastoji u upotrebi ozbiljne, direktne i konkretne pretnje da će se napasti na život i telo oštećene BB i njene maloletne ćerke VV, čime se ugrožava sigurnost tih lica. Naime, u izreci presude je navedena pretnja napadom na život i telo oštećenih koja je izvršena konkludentnim radnjama okrivljenog i to tako što je okrivljeni, nakon što mu je oštećena BB rekla da prestane da seče drva trimerom na kome je bio postavljen nož i da će pozvati policiju, prišao oštećenoj i udario je rukom po njenoj levoj ruci, a zatim je uključenim trimerom nastavio da seče grane i isti je uperio prema oštećenima BB i VV koje su se nalazile u njegovoj neposrednoj blizini i trimerom mahao u visini njihovih glava, govoreći da je njegov put. Dakle, imajući u vidu da je u izreci pravnosnažne presude navedena i bliže opisana pretnja okrivljenog napadom na život i telo oštećenih, te da je ova pretnja nesumnjivo kod oštećenih stvorila osećaj straha i ugroženosti za sopstveni život i telesni integritet, dakle da je prouzrokovala zabranjenu posledicu, imajući u vidu da su se oštećene nakon preduzetih radnji okrivljenog i izlaska policije istog dana javile na medicinski pregled zbog tegoba izazvanih predmetnom situacijom, a što je u konkretnom slučaju dovoljno za postojanje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. KZ, to su u konkretnom slučaju ocenjeni kao neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje da delo za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim nije krivično delo.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 170. stav 1. KZ, isticanjem da se u radnjama okrivljenog AA ne stiču obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, obzirom da je kritičnom prilikom došlo do verbalnog sukoba između okrivljenog i privatne tužilje, te da je i privatna tužilja uputila uvrede okrivljenom i to rečima „Pijanduro jedna, slepcu jedan“, a na koje uvrede je okrivljeni samo uzvratio.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani, obzirom da iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude i to da je okrivljeni AA „dana 14.05.2017.godine u ..., oko 12,00 časova, ispred kuće GG, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela i da je isto zabranjeno, uvredio privatnu tužilju BB iz ..., tako što joj je uputio uvredljive reči da je „kur.a, fuksa i da može da mu pop.ši onu stvar“, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, koje mu je stavljeno na teret privatnom tužbom privatne tužilje BB i za koje je pravnosnažno oglašen krivim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Filipa Matkovića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                                      Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice