U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Gros, advokat iz ..., protiv tuženog „Javnog preduzeća BB“ ..., koga zastupa punomoćnik Nagel Janoš, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, vraćanja na rad, naknade štete i uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 636/18 od 02.04.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 21.11.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 636/18 od 02.04.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici P1 173/16 od 06.11.2017. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da sud utvrdi da joj je nezakonito prestao radni odnos, te da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj ../16 od 31.03.2016. godine i naloži tuženom da tužilju vrati na poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, u roku od osam dana pod pretnjom izvršenja; da se obaveže tuženi da tužilji naknadi štetu u visini izgubljene zarade za period u kome nije radila, počev od dana prestanka radnog odnosa 31.03.2016. godine zaključno sa isplatom za mart 2017. godine, u ukupnom iznosu od 663.200,92 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne novčane iznose bliže opredeljeno u ovom stavu izreke; da se obaveže tuženi da u korist tužilje uplati nadležnim fondovima doprinose za obavezno socijalno osiguranje u skladu sa zakonom zaključno sa isplatom zarade za mart 2017. godine; da se obaveže tuženi da tužilji obračuna i isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i dalje sve do vraćanja na rad, sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti svake pojedinačne zarade do isplate, kao i da u korist tužilje za isti period obračuna i uplati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje u skladu sa zakonom, te da joj nadoknadi parnične troškove, u slučaju docnje sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, sve u roku od osam dana pod pretnjom izvršenja. Stavom drugim izreke obavezana je tužiljada tuženom naknadi parnične troškove u iznosu od 138.750,00 dinara, u slučaju docnje sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 636/18 od 02.04.2018. godine, odbijena je žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Subotici P1 173/16 od 06.11.2017. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je preko punomoćnika blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužilje. Nije tražio troškove za sastav odgovora.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 441. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13- US, 74/13-US, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a revident ne ukazuje na bitne povrede postupka zbog kojih se revizija može izjaviti u smislu člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP.

U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da je tužilja bila zaposlena u JP „VV“ na radnom mestu planer II - asistent. Prema Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova u JP „VV“ od 26.10.2013. godine uslovi za obavljanje poslova ovog radnog mesta su visoka stručna sprema - diplomirani inženjer arhitekture i rad na računaru. Predviđen je bio jedan izvršilac. Dana 18.11.2015. godine između JP „GG“ kao društva sticaoca i JP „VV“, kao društva prenosioca zaključen je ugovor o statusnoj promeni - pripajanju. U ugovoru je navedeno da zaposleni koji su u radnom odnosu kod društva prenosioca zasnivaju radni odnos i nastavljaju rad kod društva sticaoca. Uz saglasnost rukovodilaca resora, zaposleni su raspoređeni uglavnom na one poslove koje su i ranije obavljali u okviru JP „VV“. Nakon sprovedene statusne promene tužilja je sa tuženim JP „GG“ zaključila ugovor o radu broj ../16 dana 13.01.2016. godine na neodređeno vreme za radno mesto „urbanista-asistent“. Za navedeno radno mesto je prema Pravilniku o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u JP „GG“ od 28.12.2015. godine i Pravilnika o izmenama i dopunama istog Pravilnika od 05.01.2016. godine predviđen uslov VII stepen stručne spreme arhitektonskog smera. Prema navedenom Pravilniku na poslovima urbaniste- asistenta bio je potreban jedan izvršilac. Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu lokalne samouprave Grada Subotice, koju je 04.02.2016. godine donela Skupština Grada Subotice, utvrđen je maksimalni broj zaposlenih na neodređeno vreme po organizacionim oblicima za 2015. Godinu. Za JP „GG“ utvrđen je maksimalni broj zaposlenih od 81, a bilo je zaposleno 95. Rešenjem od 08.02.2015. godine formirana je komisija za analizu organizacione i kadrovske strukture i njen cilj je bio razmatranje kriterijuma za utvrđivanje tehnološkog viška. Direktor GG je dao nalog rukovodiocima sektora da sagledaju potrebe posla i da utvrde radna mesta za koje više ne postoji potreba, odnosno da se utvrde poslovi na kojima postoji potreba za smanjenje broja izvršilaca. Komisija je dala predlog za ukidanje 12 radnih mesta. Nakon toga, direktor GG je dana 08.03.2016. godine doneo odluku o potrebi racionalizacije broja zaposlenih i utvrđivanju radnih mesta za koja više ne postoji potreba, odnosno na kojima je potrebno smanjiti broj izvršilaca. Ovom odlukom, između ostalog, u resoru urbanističkog i prostornog planiranja utvrđeno je da prestaje potreba za jednim izvršiocem na radnom mestu urbanista-asistent, koje poslove je obavljala tužilja. Novim Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 10.03.2016. godine, na koji je gradonačelnik Grada Subotice dao saglasnost, izvršene su izmene organizacione strukture, ukinuta su određena radna mesta i smanjen je broj izvršilaca na određenim poslovima. Pravilnikom je sistematizovano 70 radnih mesta sa 81 izvršiocem, a radno mesto na kojem je radila tužilja je ukinuto. Dana 21.03.2016. godine direktor tuženog je doneo Odluku o utvrđivanju tehnološkog viška, u kojoj je navedeno da prestaje potreba za obavljanjem poslova za 11 izvršilaca, između ostalih i za tužilju, jer je radno mesto na kojem je radila ukinuto. Tužilji je utvrđena otpremnina u iznosu od 210.441,39 dinara. U pogledu mera za rešavanje viška zaposlenih u predlogu Programa je navedeno da poslodavac nije bio u mogućnosti da ponudi zaposlenima premeštaj na druge poslove, da ne postoji mogućnost za rad sa nepunim radnim vremenom, kao ni mogućnost za prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju zaposlenih koji predstavljaju višak. Tuženi je predlog Programa dostavio na mišljenje Nacionalnoj službi za zapošljavanje i sindikatu, koji su dali svoje mišljenje. Nadzorni odbor tuženog je 29.03.2016. godine doneo Program rešavanja viška zaposlenih. Dana 31.03.2016. godine tuženi je doneo rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji zbog toga što je usled organizacionih promena prestala potreba za obavljanjem poslova na kojima je tužilja bila raspoređena i utvrđeno joj je pravo na otpremninu. Nadzorni odbor JP „GG“ je 07.10.2016. godine doneo odluku o promeni poslovnog imena koje je izmenjeno u JP „BB“ ... .

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi odbili kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje za poništaj osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu, vraćanja na rad i priznanje prava na radu i po osnovu rada posle donošenja rešenja, zbog čega su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Naime, tužilji je otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njenim radom, primenom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05…13/17) kojim je propisano da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

U konkretnom slučaju, kod tuženog je prestala potreba za obavljanjem poslova radnog mesta „urbaniste-asistenta“ koje je tužilja obavljala, zbog čega je to radno mesto ukinuto. Donošenju osporenog rešenja prethodilo je donošenje svih potrebnih internih akata u skladu sa odredbama Zakona o radu kojima se reguliše radnopravni status zaposlenih koji su proglašeni za višak. U toku postupka je utvrđeno da je kod tuženog došlo do organizacione promene koja je zahtevala smanjenje broja zaposlenih, da je donet novi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta kojim je ukinuto radno mesto na kojem je tužilja radila, a sve u cilju racionalizacije broja zaposlenih u skladu sa donetim Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Prilikom donošenja rešenja kojim je tužilji otkazan ugovor o radu kao višku zaposlenom, otkazni postupak je sproveden u svemu u skladu sa zakonom. Tuženi poslodavac je ispoštovao propisanu zakonsku proceduru, prethodno donevši Odluku o racionalizaciji broja zaposlenih, novi Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta i Program rešavanja viška zaposlenih, koji predviđaju ukidanje radnog mesta tužilje. Takođe, na predlog Programa zatraženo je mišljenje sindikata i Nacionalne službe za zapošljavanje i tužilji je isplaćena otrpemnina. S`obzirom da je radno mesto na kojem je tužilja bila jedini izvršilac poslova ukinuto, tuženi nije imao zakonsku obavezu da uspostavlja kriterijume i merila na osnovu kojih bi se utvrđivalo ko je od zaposlenih na neodređeno vreme višak. Pravilno je drugostepeni sud sagledao da u sporu o zakonitosti otkaznog akta ne može da bazira svoju odluku na razlozima celishodnosti, već na ispitivanju zakonitosti postupka koji prethodi donošenju rešenja o otkazu ugovora o radu. U konkretnom slučaju, postoji otkazni razlog iz citirane odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, jer je novim Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 10.03.2016. godine ukinuto radno mesto „urbaniste-asistenta“ na koje je tužilja bila raspoređena, pa poslodavac može samostalno, prema svojim potrebama, odrediti način na koji će ubuduće organizovati proces rada i obavljanje pojedinih poslova, pa tako i pripojiti poslovima drugog radnog mesta, kako to pravilno zaključuju i nižestepeni sudovi. To dalje podrazumeva da sprovođenje organizacionih, ekonomskih i tehnoloških promena spada u autonomnu i samostalnu oblast delovanja tuženog kao privrednog subjekta, čiju celishodnost i opravdanost ne može sud da ceni.

Prihvatajući u potpunosti izloženu pravnu argumentaciju drugostepenog suda kao jasnu i zasnovanu na pravilno i potpuno utvrđenom činjeničnom stanju, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu osnovani navodi revizije o pogrešno primenjenom materijalnom pravu, jer je tužilji zakonito otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, uz isplatu otpremnine u smislu člana 158. istog zakona.

Ostale navode revizije kojima se u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se revizija iz ovih razloga u smislu člana 407. stav 2. ZPP ne može izjaviti, a u pretežnom delu tužilja ponavlja i žalbene navode koji su bili predmet ocene drugostepenog suda.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić