Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Zorane Delibašić, Ilije Zindovića i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., selo ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o revizijama tužioca i tužene izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7985/16 od 23.08.2017. godine, u sednici održanoj 06.11.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o revizijama tužioca i tužene izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7985/16 od 23.08.2017. godine, kao izuzetno dozvoljenim.

ODBACUJU SE, kao nedozvoljene, revizije tužioca i tužene izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7985/16 od 23.08.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 8628/14 od 20.09.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor nenadležnosti suda istaknut od strane tužene. Stavom drugim izreke, odbijen je predlog tužene za prekid postupka do okončanja upravnog postupka. Stavom trećim izreke, odbijen je prigovor litispendencije. Stavom četvrtim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćenih invalidnina za period mart 2011. godine – februar 2016. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose, bliže navedene u tom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom od označenih datuma pa do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćenih invalidnina za period mart 2003. godine – april 2011. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose, bliže navedene u tom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom od označenih datuma pa do isplate. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 130.037,00 dinara sa zakonskom kamatom počev od dana izvršnosti, pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7985/16 od 23.08.2017. godine, preinačena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu, na ime naknade štete, zbog neisplaćene invalidnine isplati iznos od 11.514,31 dinara, sa pripadajućom kamatom, kao i u delu stava šestog izreke u pogledu troškova postupka, dok su, u preostalom delu, žalbe stranaka odbijene i prvostepena presuda je potvrđena. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke su blagovremeno izjavile revizije, s tim što su predložile da se revizije smatraju izuzetno dozvoljenim, radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete na ime neisplaćene invalidnine tužiocu, a pobijanom odlukom je potvrđena prvostepena presuda u delu kojim je njegov zahtev delimično usvojen i u delu kojim je njegov zahtev delimično odbijen, nakon što su sudovi utvrdili u kojem delu njegovo potraživanje nije zastarelo, a u kojem je zastarelo. O pravu tužioca, visini tražene naknade, pripadajućoj kamati, kao i o istaknutom prigovoru zastarelosti potraživanja, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizija, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizije nisu dozvoljene.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete na ime neisplaćene invalidnine podneta je 13.05.2014. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je protivvrednost 11.514,31 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da su revizije tužioca i tužene nedozvoljene, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić