.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3050/2018
06.11.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Zorane Delibašić, dr Ilije Zindovića i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Vilić, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Šapca, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 25/18 od 19.02.2018. godine, u sednici od 06.11.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 25/18 od 19.02.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJU SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 25/18 od 19.02.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Šapcu P 3795/16 od 07.12.2017. godine, stavom prvim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi materijalnu štetu u iznosu od 6.400,00 dinara na ime stvarne štete za uginulu kozu, sa zakonskom zateznom kamatom od 19.05.2017. godine, i na ime izmakle koristi ukupno 24.804,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca preko iznosa dosuđenih stavom prvim izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi naknadi troškove za dobijanje uverenja od Policijske uprave Šabac u iznosu od 600,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahev tužioca da mu tuženi naknadi štetu na ime zahteva za naknadu štete van spora u iznosu od 6.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom petim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 94.351,00 dinar sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom šestim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka u preostalom delu, kao i u delu za zakonsku zateznu kamatu. Stavom sedmim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka.
Presudom Višeg suda u Šapcu Gž 25/18 od 19.02.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke u delu koji se odnosi na naknadu stvarne štete za uginulu kozu, i u stavu sedmom izreke. Stavom drugim izreke, odbijena ja kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu šestom izreke. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke koji se odnosi na naknadu štete na ime izmakle koristi, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu materijalne štete u vidu izmakle koristi za ukupan iznos od 24.804,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom četvrtim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka iz stava petog izreke prvostepene presude, tako što je tuženi obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 44.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok se preko ovog iznosa zahtev za isplatu troškova parničnog postupka sa pripadajućom kamatom odbija kao neosnovan. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka. Stavom šestim izreke, tužilac je obavezan da tuženom na ime troškova žalbenog postupka isplati 12.000,00 dinara, dok je preko ovog iznosa zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka odbijen kao neosnovan.
Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14). Naime, nema razloga koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava. Uz reviziju nisu priložene drugačije sudske odluke u vezi primene odgovarajućih odredaba Zakona o komunalnim delatnostima i čl. 184. i 185. Zakona o obligacionim odnosima, u pogledu čije primene postoji ujednačena sudska praksa. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
U tužbi podnetoj sudu 27.09.2016. godine, tužilac je tražio naknadu štete u ukupnom iznosu od 96.200,00 dinara. Podneskom od 14.07.2017. godine, tužba je preinačena na ukupan iznos od 104.200,00 dinara, koji je kao vrednost predmeta spora unet u uvod prvostepene i drugostepene presude.
S obzirom da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, radi se o sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. ZPP, a članom 479. stav 6. ZPP propisano je da revizija u sporu male vrednosti nije dozvoljena.
Budući da se radi o posebnoj vrsti postupka, propisanoj glavom XXXIII Zakona o parničnom postupku, u kome je članom 479. stav 6. isključeno pravo na izjavljivanje revizije, ne primenjuje se novelirana odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, po kojoj je revizija dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
