Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1.ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od znajača za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovnog kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da sud nije privatne tužioce upozorio u smislu odredbi člana 94 ZKP, da ne moraju da svedoče i da se na osnovu njihovih iskaza ne može zasnivati sudska presuda (član 95 ZKP), pa je sud učinio bitnu povredu odredbi člana 438. stav 1 tačka 1) ZKP, jer je odluka zasnovana na nezakonitom dokazu.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Iz spisa predmeta proizilazi da su na glavnom pretresu održanom dana 22.10.2018.godine pred sudijom Osnovnog suda u Kuršumliji saslušani privatni tužioci BB, VV i GG, koji su imajući u vidu njihov odnos prema okrivljenom, svi upozoreni u smislu člana 94. stav 1. ZKP, da ne moraju da svedoče, nakon čega su izjavili da žele da svedoče, kao i da su shodno odredbi člana 401, ZKP, člana 95. stav 1 i 2. ZKP opomenuti da su dužni da govore istinu i da ništa ne smeju da prećute, i upozoreni da davanje lažnog iskaza predstavlja krivično delo, dalje su na zapisniku upozoreni da nisu dužni da odgovore na određena pitanja, ako je verovatno da bi time izložili sebe ili lice iz člana 94. stav 1 teškoj sramoti, znatnoj materijalnoj šteti ili krivičnom gonjenju, nakon čega su u smislu člana 96. stav 3 ZKP položili zakletvu, pa ih je sud u smislu člana 98. stav 2 ZKP pozvao da iznesu sve što im je poznato o predmetu.

Po nalaženju Vrhovnog kasacinog suda privatni tužioci BB, VV i GG su pre davanja iskaza na glavnom pretresu u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku upozoreni, a pored toga su položili i zakletvu čitanjem teksta iz člana 96. stav 3 ZKP, tako da njihovi iskazi nisu nezakoniti dokazi u smislu navoda zahteva i na istima se presuda može zasnivati.

S toga, Vrhovni kasacioni sud navode branioca kojima se na navedeni način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjuje kao neosnovane.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP, objašnjavajući da okrivljeni nije ostvario radnju krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret, jer pribavljanje prava ne znači sticanje prava, pribavljanje prava može postojati samo uz pretpostavku da je učinilac već subjekt tog prava, kao i da izreka ne sadrži sve bitne elemente, jer nedostaje treća komponenta krivice, da je okrivljeni bio svestan da je njegovo delo zabranjeno. Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Članom 330. Stav 1. Krivičnog zakonika je propisano da krivično delo samovlašće vrši onaj ko samovlasno pribavlja neko svoje pravo ili pravo za koje smatra da mu pripada.

Iz izreke presude Osnovnog suda u Kuršumliji 2K.br.228/2019 od 02.10.2019.godine proizilazi da je u mestu i u vreme bliže opisano u izreci presude okrivljeni AA u stanju uračunljivosti, sa umišljajem, samovlasno pribavio pravo za koje smatra da mu pripada i to pravo isključive svojine i pravo raspolaganja, na način bliže opisan u izreci presude, pa je tako traktor i traktorsku prikolicu, povodom kojih se vodi parnični postupak pred Osnovnim sudom u Kuršumliji radi utvrđivanja prava svojine na ime sticanja u porodičnoj zajednici između privatnih tužilaca i okrivljneog, protivno usvojenoj privremenoj meri kojom je okrivljenom zabranjeno da otuđi predmetne stvari do okončanja postupka u toku trajanja istog, predmetne stvari otuđio – prodao, pri čemu je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje.

Kako iz izreke prvostepene presude jasno proizilaze svi elementi krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 1. Krivičnog zakonika, obzirom da je okrivljeni mimo parničnog postupka koji se vodi radi utvrđivanja zajedničke svojine članova porodične zajednice nad spornim pravom, pri čemu takva svojina pripada svim članovima porodične zajednice koji su učestvovali u njenom sticanju i oni zajednički i sporazumno mogu upravljati stečenom imovinom, otuđio stvar, i pored usvojene privremene mere koja mu zabranjuje da navedenu stvar otuđi, kao i da je u konkretnom slučaju okrivljeni postupao sa umišljajem, u stanju uračunljivosti, pri čemu je bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje, pri čemu se svest o protivpranosti pretpostavlja i proizilazi iz ostalih elemenata krivice navedenih u presudi, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se na napred navedeni način ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Iz navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491.stav 1. ZKP.

 

Zapisničar – savetnik                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                             Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić