Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Srđan Surla, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Bezbedonosno informativne agencije, sa sedištem u ..., koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3397/18 od 16.11.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 09.07.2020. godine doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3397/18 od 16.11.2018. godine u stavu prvom izreke i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 350/14 od 19.03.2018. godine u stavu prvom izreke i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 350/14 od 19.03.2018. godine u stavu prvom izreke utvrđeno je da je tužilac bio u radnom odnosu kod Jedinice za specijalne operacije Resora državne bezbednosti MUP-a RS, pravnom prethodniku tužene RS, BIA, sa sedištem u ... u vremenskom periodu od 01.05.1998. godine do 25.10.1999. godine na radnom mestu ..., ..., a što je tuženi dužan da prizna i trpi. Istom presudom u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da u ime i za račun tužioca obračuna i uplati doprinose za zdravstveno osiguranje, doprinose za osiguranje za slučaj nezaposlenosti i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje i stavom petim izreke obavezana tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati iznos od 283.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3397/18 od 16.11.2018. godine u stavu prvom izreke odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Istom presudom u stavu drugom izreke ukinuta je prvostepena presuda u stavu drugom, trećem, četvrtom i petom izreke i u tom delu predmet vraćen istom sudu na ponovni postupak.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno je izjavila reviziju tužena zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 sa izmenama i dopunama) koji se u ovoj parnici primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona i nalazi da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je u periodu od maja 1998. godine do 25.10.1999. godine radio kod tužene RS na poslovima ..., ..., i to kao pripadnik Jedinice za specijalne jedinice operacije Resora državne bezbednosti MUP-a i primao zaradu. U navedenom periodu tužilac se nalazio na spisku pripadnika angažovanih u rezervnom sastavu jedinice. Rešenjem MUP-a RS od 13.05.1999. godine tužilac je kao pripadnik MUP-a Resora državne bezbednosti koji se naročito istakao u obavljanju bezbedonosnih zadataka nagrađen ručnim satom. Iz iskaza tužioca je utvrđeno da je pozvan maja meseca 1998. godine da radi u MUP-u u jedinici JSO, da je u spornom periodu primao zaradu na ruke ili mu je dostavljana na kuću a da je od oktobra 1999. godine dobio rešenje o stalnom radnom odnosu u MUP-u resor DB.

Nalazeći da je tužilac u spornom periodu stvarno i redovno ispunjavao radne obaveze drugostepeni sud je pobijanom odlukom potvrdio prvostepenu presudu u delu za utvrđenje radnog odnosa primenom člana 104. stav 1. i 32. važećeg Zakona o radu i člana 27, 28. i 40. Zakona o unutrašnjim poslovima. Odbijen je prigovor nedostatka pasivne legitimacije ocenom da je poslodavac tužioca u spornom kao i kasnijem periodu bila Republika Srbija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nižestepene odluke su zasnovane na pogrešnoj primeni materijalnog prava usled čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

U ovom slučaju nije sporno da je tužilac u navedenom periodu obavljao faktički rad bez zaključenog ugovora o radu u MUP-u, Jedinici za specijalne operacije Resora državne bezbednosti. Nakon formiranja Bezbednosno-informativne agencije 2002. godine, Zakonom o bezbednosno-informativnoj agenciji („Službeni glasnik RS“ br. 42/2002) kao posebnog pravnog lica, tužilac nije preuzet u navedenu agenciju (član 27.) već je nastavio sa radom u MUP-u, Žandarmeriji i dr. Kod činjenice da tužilac zahteva utvrđenje radnog odnosa za period od 01.05.1998. godine do 25.10.1999. godine pogrešno je pobijanom odlukom tužiocu priznat radni odnos na neodređeno vreme u spornom periodu usled rada bez ugovora primenom važećeg Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05) jer se navedeni zakon ne može primenjivati retroaktivno pri čemu se opšti propis o radu, tada važeći Zakon o radnim odnosima („Službeni glasnik RS“ br. 55/96) u tom periodu mogao samo supsidijarno primenjivati na tužioca kao zaposlenog u MUP-u. Prema članu 32. Zakona o unutrašnjim poslovima („Službeni glasnik RS“ br. 44/91, 79/91 i 54/96) važećem u spornom periodu, na radnike Ministarstva unutrašnjih poslova primenjivali su se propisi o državnoj upravi, radnim odnosima, zdravstvenom, penzijskom i invalidskom osiguranju i o obrazovanju, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Prema članu 20. stav 1. Zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji, koja je preuzela poslove Resora državne bezbednosti u kome je tužilac radio u spornom periodu i kasnije, propisano je da se na prava, dužnosti i odgovornosti po osnovu radnog odnosa na pripadnike agencije primenjuju propisi koji važe za radnike ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove. Prema članu 1. stav 3. Zakona o radnim odnosima u državnim organima („Službeni glasnik RS“ br. 48/91 sa izmenama i dopunama) na zaposlene u državnim organima i izabrana odnosno postavljena lica primenjuju se propisi o radnim odnosima u pogledu onih prava, obaveza i odgovornosti koja (tim) zakonom nisu posebno uređeni. Kod ovakvog stanja zakonski uslovi za priznanje radnog odnosa u spornom periodu se cene prema odredbama Zakona o unutrašnjim poslovima i Zakonu o radnim odnosima u državnim organima, kao specijalnim propisima za zaposlene u MUP-u, i supsidijarno Zakona o radnim odnosima, što je u konkretnom slučaju izostalo. Zbog neprimenjivanja navedenih propisa, usled pogrešne primene materijalnog prava izostala je i ocena blagovremenosti podnete tužbe i utvrđenje svih odlučnih činjenica za ocenu blagovremenosti usled čega je pobijana odluka morala biti ukinuta.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti ukazane nepravilnosti i doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja na osnovu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić