Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac predsednika veća, Jelene Borovac, Branka Stanića, dr. Dragiše B. Slijepčevića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Safet Čolović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz sela ..., ..., čiji je punomoćnik Milunka Arsić, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5597/18 od 06.11.2018. godine, u sednici održanoj 18.09.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5597/18 od 06.11.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5597/18 od 06.11.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sjenici P 79/18 od 18.06.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se prema tuženom utvrdi da zaostavštinu iza smrti majke stranaka pok. VV, biv. iz sela ..., predstavljaju nepokretnosti bliže označene u tom stavu izreke, koje su upisane na ime tuženog kao isključivog vlasnika. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se prema tuženom utvrdi da je stekao pravo svojine po osnovu nasleđa iza smrti majke stranaka pok. VV, na nepokretnostima bliže opisanim u stavu prvom izreke, sa udelom od 1/2 (jedne idealne polovine), što je tuženi u obavezi da prizna i trpi promenu upisa kod Službe za katastar nepokretnosti u Sjenici. Stavom trećim izreke, odbačena je tužba tužioca u delu kojim je tražio da se prema tuženom utvrdi da zaostavštinu iza smrti majke stranaka čime niže pobrojane nepokretnosti, a da je tužilac vlasnik na istim sa udelom od jedne idealne polovine, što bi tuženi bio dužan da prizna tužiocu i na osnovu presude trpi promenu upisa kod RGZ, Službe za katastar nepokretnosti Sjenica, koje se sastoje od nepokretnosti bliže označenih u tom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove postupka od 25.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5597/18 od 06.11.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke i delu stava trećeg izreke, kojim je odbačena tužba tužioca za utvrđenje da zaostavštinu iza smrti majke stranaka čine nepokretnosti bliže označene u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, usvojena je žalba tužioca i prvostepena presuda je preinačena u delu stavu trećeg i četvrtog izreke, tako što je utvrđeno prema tuženom da je tužilac vlasnik sa udelom od jedne idealne polovine na nepokretnostima koje su sada upisane na ime pok. VV u celom delu poseda, a koje su bliže označene u tom stavu izreke, te da je tužilac po osnovu nasleđa iza smrti svoje majke, sada pok. VV, vlasnik na ovim nepokretnostima sa navedenim udelom, što je tuženi dužan da prizna tužiocu i na osnovu presude trpi promenu upisa u RGZ, Službe za katastar nepokretnosti Sjenica. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, na osnovu člana 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava i radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11, 55/2014), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP, jer se revizijom suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje, a tužilac ne prilaže različite sudske odluke kojima je u sličnoj ili istoj činjenično-pravnoj situaciji drugačije presuđeno.

Po članu 403. stav 3. navedenog zakona, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Tužba u ovom sporu radi utvrđenja prava svojine podneta je 26.12.2012. godine, a u tužbi je označena vrednost predmeta spora iznosom od 1.210.000,00 dinara, što na taj dan predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa od 10.707 evra.

Kako vrednost predmeta spora označena u tužbi ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan njenog podnošenja, revizija tužioca nije dozvoljena.

Revizija nije dozvoljena ni po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP, jer je pobijanom drugostepenom presudom delimično preinačena presuda u korist revidenta.

Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao izreci.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić