.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2549/2019
21.05.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mile Rankić advokat iz ..., protiv tuženog JP „EPS Beograd“ ogranak RB „Kolubara Lazarevac“ iz Lazarevca, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Lazarevcu P1 161/18 od 29.01.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 21.05.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv rešenja sadržanog u prvom stavu izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1161/19 od 19.04.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Lazarevcu P1 161/18 od 29.01.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da plati tužiocu na ime naknade štete zbog manje isplaćene uvećane zarade za rad na terenu novčane iznose navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate, kao i da na te novčane iznose za tužioca uplati doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da na ime naknade štete zbog neisplaćenih troškova smeštaja i ishrane tužiocu isplati novčane iznose navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate, dok je za višak tužbenog zahteva - novčane iznose navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate, tužbeni zahtev odbijen ako neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da na ime naknade štete zbog neisplaćenog terenskog dodatka tužiocu isplati novčane iznose navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da plati tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 221.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do isplate, u roku 15 dana od dana prijema pismenog prepisa presude pod pretnjom izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1161/19 od 19.04.2019. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Lazarevcu P1 161/18 od 29.01.2019. godine u prvom stavu i tužba je u tom delu odbačena. Stavom drugim izreke, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Lazarevcu P1 161/18 od 29.01.2019. godine u usvajajućem delu stava drugog, trećem i četvrtom stavu izreke i žalba tuženog u tom delu odbijena kao neosnovana. Stavom trećim izreke,odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv rešenja sadržanog u prvom stavu izreke drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. i 3. i 408. u vezi sa članom 420. stav 1. i 6. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiočeva revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Tužilac je podnetom tužbom tražio naplatu novčanog potraživanja iz radnog odnosa. U tužbi je tvrdio: da je bio zaposlen u PD „Kolubara metal“ DOO iz Vreoca, sa kojim je tokom 2012. i 2013. godine zaključio više aneksa ugovora o radu; da je zaključenim aneksima ugovoreno da će obavljati poslove u Republici Srpskoj i da će za to vreme svakog radnog dana i subotom raditi po 10 sati dnevno, a nedeljom od 7 do 15 časova; da je njegova zarada obračunata samo za redovno radno vreme (od 7 do 15 časova), bez uvećanja od 45% za prekovremeni rad i 15% za rad nedeljom.
Tužbeni zahtev tužilac je postavio u podnesku od 17.07.2017. godine (u ukupnom iznosu od 431.121,59 dinara), kao naknadu štete zbog manje isplaćene zarade za prekovremeni rad i rad nedeljom, na osnovu nalaza veštaka od 30.05.2017. godine - varijante u kojoj su sati rada nedeljom obračunati sa uvećanjem od 15%, a svi ostali sati rada sa uvećanjem od 45%.
Takav tužbeni zahtev je odbijen presudom P1 4594/13 od 07.11.2017. godine koja je u tom delu potvrđena presudom drugostepenog suda Gž1 203/18 od 06.06.2018. godine, sa obrazloženjem da tužilac nije radio u režimu prekovremenog rada u smislu člana 53. Zakona o radu.
U ponovnom postupku (po zahtevu za isplatu troškova smeštaja, ishrane i terenskog dodatka) tužilac je u podnesku od 06.08.2018. godine postavio tužbeni zahtev za naknadu štete (u ukupnom iznosu od 297.256,13 dinara), isplatom svih sati rada dužeg od punog radnog vremena obračunatih kao redovan rad (bez uvećanja od 45%), a za sate rada nedeljom uz uvećanje od 15%.
Prvostepeni sud je o takvom tužbenom zahtevu doneo meritornu odluku, a drugostepeni sud je u tom delu ukinuo prvostepenu presudu i odbacio tužbu zbog učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 10. ZPP, jer je o tužbenom zahtevu već pravnosnažno odlučeno presudom P1 4594/13 od 07.11.2017. godine.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, imajući uzloženo u vidu, drugostepeni sud je pravilno zaključio da je u konkretnom slučaju prvostepeni sud učinio označenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka i zato odlučio u skladu sa članom 391. stav 2. ZPP.
Prema članu 359. stav 2. ZPP, sud tokom celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je već pravnosnažno presuđeno, odbacuje tužbu. Pravnosnažno presuđena stvar postoji ako između presude i ranije donete presude postoji identitet stranaka, tužbenog zahteva i činjenica na kojima je tužbeni zahtev zasnovan.
U ovom slučaju postoji identitet stranaka u parnici okončanoj pravnosnažnoj presudi P1 4594/13 od 07.11.2017. godine i parnici koja je okončana prvostepenom presudom P1 161/18 od 29.01.2019. godine. Zahtevi o kojima je odlučeno navedenim presudama zasnovani su na istim činjenicama izloženim u tužbi. Konačno, postoji i identitet tužbenih zahteva, jer je zahtev o kojem je odlučeno kasnijom presudom (isplata naknade za prekovremeni rad bez uvećanja i naknade za rad nedeljom uz uvećanje) sadržan u zahtevu po kojem je odlučeno ranijom pravnosnažnom presudom (isplata naknade za prekovremeni rad i rad nedeljom uz uvećanja), tako da ne postoji nepresuđeni deo zahteva o kojem bi se moglo ponovo suditi.
Iz navedenih razloga, nisu osnovani navodi revizije o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 359. stav 2. ZPP učinjenoj u postupku pred drugostepenim sudom. Nisu osnovani ni navodi revizije da je kasnija presuda zasnovana na novom činjeničnom osnovu. Tužilac zahteve postavljene u podnesku od 17.07.2017. godine i podnesku od 06.08.2018. godine zasniva na istim činjenicama - da je od ponedeljka do subote radio 10 sati dnevno a nedeljom osam sati, te da mu tuženi nije isplatio naknadu za prekovremeni rad i rad nedeljom već zaradu samo za osam sati rada dnevno tokom pet dana u sedmici. Tužbeni zahtevi iz navedenih podnesaka razlikuju se po visini - u podnesku od 06.08.2018. godine tužilac je tražio isplatu zarade za osam sati rada nedeljom uz uvećanje od 15% (kao i delom zahteva iz podneska od 17.07.2017. godine o kojem je pravnosnažno odlučeno) i isplatu zarade za prekovremene sate obračunate bez uvećanja od 45%, o kojem je pravnosnažno odlučeno ranijom presudom o odbijanju tužbenog zahteva za isplatu ove naknade obračunate kao redovan rad uz uvećanje za označeni procenat.
Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. u v vezi člana 420. stav 1. i 6. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
